logo3

ИЛИЈА ПАВЛОВ ЂУРИШИЋ (5. јул 1940 – 16. март 2019)

УМРО ИЛИЈА ЂУРИШИЋ СИН ВОЈВОДЕ ПАВЛА

Фотографија корисника Горан Ивана Киковић

Илија „Ели“ Ђуришић (5. јул 1940 – 16. март 2019)

Син Војводе Павла Ђуришића, преминуо је у Чикагу у својој 78. години живота.
Рођен је 5. јула 1940.г у Плаву (Црна Гора, Краљевина Југославија), пред почетак Другог св. рата, а имао је непуних пет година када му је отац Павле настрадао у априлу или мају 1945. године у Јасеновцу. Дан и време смрти остали су непознати као и за многе од стотина хиљада Срба доведених на стратишта злогласне НДХ. У збегу са мајком која није хтела да пређе преко реке Врбас на територију НДХ, остао је у Босни где су их словеначки партизани заробили апотом пребачени су у Сарајево па у родно Беране, одакле су. Да им се суди, шта би друго. Имао је и сестру Љиљану, три године старију, која је умрла 1943.г као дете од упале плућа.
Илија је завршио основну школу Св.Сава и 14. Гимназију у Београду, у који се вратио први пут после 42 године проведене у емиграцији. Каква је опсада била према његовој мајци и њему као сину четничког војводе у послератном комунизму од стране Удбиних агената, није потребно говорити. Стална, упорна и свакодневна шиканирања преживео је Илија као дете. Успео је 1960. године, када се одржавала Олимпијада у Риму, да као олимпијац у стоном тенису тамо и оде и више се није враћао. Мајка Горица (рођена Бакић) му је дошла у Чикаго четири године касније и живели су заједно. У међувремену, Илија упознаје своју будућу супругу Лоес из Филаделфије и ступа у брак, у коме су рођени синови Павле (1965) и Марко (1969), данас обојица дипломирани правници. Старији ради као адвокат, а млађи као државни правни саветник. Чим је дошао у Америку, Илија увиђа да без америчке школе неће моћи да напредује, уписује машинство у Бафалу, али интерес за ту област није превладао па се уписује у војску где проводи две године. Потом уписује Норт Вестерн универзитет у Чикагу, после кога налази запослење у компанији у којој ће радити наредних 37 година и одатле отићи у пензију. Своје искуство и преданост послу омогућили су му да постане директор компаније, али и сувласник, што је омогућило остварење правог америчког пословног сна.
Али, Илија није ни хтео ни могао да напусти и српску страну живота, где год да био. Одмах по доласку у Америку постао је члан а касније и председник Српског историјско-културног друштва „Његош“, у своје време праве националне институције која је објављивала свеске „Гласник“ у којима је писана историја српског народа од живих сведока, очевидаца Другог светског рата, који су се нашли у емиграцији. Данас, то је велики прилог српској историји. Уз то, у Организацији српских четника Равна Гора, којој је припадао по идеалима, имао је титулу почасног председника. Такође, био је велики подржавалац активности Српске народне одбране у Америци и њеног листа „Слобода“. Учествујући у раду те значајне националне институције, за Илију није постојала црногорска нација, као што није постојала ни херцеговачка ни шумадијска јер је сматрао да те територијалне одреднице не могу и не смеју да буду изнад Српства, које је основа свима њима, у било ком крају живели. Сматрао је да су животи дати за очување Срба и Српства, а међу њима и свог оца, кога је једва запамтио, залог за уједињену српску државу по мери српског народа. У Отаџбини то се није десило после Другог светског рата већ је завладао сурови комунизам који је Српство делио по сваком основу.
Поред свих сазнања о историјским догађајима у Отаџбини, са правом реалношћу тамошње ситуације упознаје се и на личном примеру, приликом прве иницијативе да се његовом оцу подигне споменик у Црној Гори. Иако у Либертвилу, у садашњем Парку Хероја при манастиру Св. Саве, већ одавно постоји споменик војводи Павлу, народ из Отаџбине желео је и да се тамо обележи његов народни лик и дело, тако да је и син Илија томе дао подршку и учествовао.
Идејаоподизањуспоменикаоцу,ратномкомандантуПавлуЂуришићу,уселуГорњеЗаострокодБеранаактуелнајејошод 2003. годинекадајеутомместубиопостављенпостаментзаспоменикПавлуЂуришићу како би се обележио 13.јул, дан устанка у Црној Гори у коме је Павле био учесник. Међутим, тадајепоналогуМинистарствакултуреЦрне Горе, 7.јула (!), постаментминиран, скуп забрањен алииницијативаодтададоданастраје јер је власт ЦГ увек налазила начина да спречи подизање споменика у командном месту војводе Павла за време рата.И данас се сваког 8. августа у Заостру одржавају парастоси војводи Ђуришићу. Илија је дошао у Црну Гору тим поводом после 51 године ван родног краја.
За својих 78 година Илија је био истински добар супруг, отац, деда и пријатељ. Подржавалац многих родољубивих активности Срба у Америци и широм света. Такви карактери требало је да поживе дуже.
Опело пок. Илији Ђуришићу је одржано 23. марта 2019.г у манастиру Нова Грачаница на Трећем језеру поред Чикага, а сахрањен је на манастирском гробљу. Опело и запажен говор о животу покојника је одржао протојереј-ставрофор Ђуро Крошњар, парох цркве Св. Василије Острошки у Лејк Форесту.
Супрузи Лоис, синовима Павлу (Paul) и Марку са супругама Тамаром и Шени, унучадима Маји, Николи, Луки и Софији, кумовима и родбини изражавамо наше искрено саучешће поводом губитка вољеног Илије, а међу нама да остане сећање на његов лик и све што је за живота урадио. Вечан му спомен међу нама.-истиче Равногорски покрет.

Фотографија корисника Горан Ивана Киковић

Прилог припремио Горан Киковић