ЗОРАН ЗЕЧЕВИЋ ''БУБАЊА ШЋЕПАНОВИЋ Јакова ВЛАДИМИР-ВЛАДО''

БУБАЊА ШЋЕПАНОВИЋ Јакова ВЛАДИМИР-ВЛАДО

учитељ

(1914-1945)

Владимир-Владо Шћепановић-Бубања, учитељ народних основних школа млађе генерације, резервни официр Војске Краљевине Југославије, соколски предњак, учесник јулског устанка и делегат среске народне скупштине за срез берански 21. јула 1941; четнички командант.

Рођен је 15. јуна 1914. у селу Бубање-Качмор код Берана од оца Јакова Бубање земљорадника и мајке Станојке Шекуларац. Пети разред Државне учитељске школе завршио је у Ужице школске 1934/35. а учитељски дипломски испит јуна 1937. оцјеном: „оспособљен за учитељски позив у народним основним школама“. Војни рок одслужио је у Школи резервних официра, ђачком батаљону у Марибору (новембар 1937 - август 1938) са положеним испитом за резервног пјешадијског потпоручника а произведен у чин децембра 1939. Током школовања у Ужице завршио је смучарски течај. Државни испит није полагао.

Просвјетну службу засновао је 22. октобра 1938. као учитељ Основне школе у Баре код Сјенице, гдје је ступањем на дужност положио заклетву на вјерност у служби. Отуда је по молби 10. јануара 1940. премјештен у Штитаре код Берана и био први учитељ из овога краја који је службовао у матичној школи. Током двије школске године оцјењиван је добром и врло добром оцјеном. У ваннаставним активностима истицао се као предњак мјесног Соколског друштва.

Почетком рата са чином резервног официра током јулског устанка биран је на дужности замјеника комаданта Брзавског батаљона. Испред штитарског краја учествовао је као делегат Среске народне скупштине за срез берански 21. јула 1941. Наступањем ратних дана напушта рад у школи и приступа оперативним јединицама. Током каснијег периода са политичком поларизацијом устаника прешао је на страну монархистичко националистичког покрета обављајући значајне војне функције. Формирањем територијалних четничких одреда Наредбом од 5. јануара 1942. у чину поручника именован је за командира Бубањске чете Брзавско-Штитарско-Рујичко-Калударског одреда, потом је у истом чину биран за команданта Бјелопољске четничке бригаде, па заступник команданта Првог Милошевског корпуса. Почетком децембра1944. са реорганизацијом четничких јединица у чину капетана именован је за команданта 7. пука Прве дивизије. У одступници према западу је заробљен и стријељан од партизана маја 1945. код Зиданог моста, (према другим подацима у Цељу)!?

Извори и литература:

1. АСЖ-МПНРС, Г-183, Службенички лист, Шћепановић Владимир-Владо, Ш-XIX, бр. 2.

2. ДАЦГ-ФМПЦП, Службенички лист / Бановински, Шћепановић Владимир, К-251, р. бр.105.

3. Војни Архив Београд-Жарково, ДПП официра и подофицира ЈКВ, К-1748, број 336; Дикитализовани подаци: К-1, Ф-6, Док. 172/1. Дигитализовани подаци Шћепановић Ј.Владимир.

4. 1919-1969. Педесет година ужичке учитељске школе 1970. Титово Ужице, стр. 205. р. бр. 29. Шћепановић Ј. Владимир дипломирао на Учитељској школи у Ужицу 1937. године.

5. Школски извештај Учитељске школе у Ужицу, школске 1936/37. стр. 35. р.бр. 24. В. Шћепановић.

6. ВИИ Зборник докумената НОР-а Том XIV, књига 2. стр. 93-94; Ибид Том XIV, књига . док. бр. 56. стр. 195. Шћепановић Владимир.

7. Др. Радоје Пајовић: Контрареволуција у Црној Гори-четнички и федералистички покрет 1941-1945. Цетиње, 1977. стр. 169, 524, 527.

8. Војислав Бубања: Бубање-село и родослов, Београд 1996. стр. 51-52, 156.

9. Војислав Бубања, Бубање у матици и на новим огњиштима, Београд, 2001. књига друга, Београд 2001. стр. 43. Владислав-Владо (јакова) Шћепановић-Бубања, кратка биографија са фотографијом.

10. Милун Петрић: Штитарске школе, Беране, 2003. стр. 80. Шћепановић Владимир-Владо.

11. Драган Радевић: Братоубилачки рат (Црна Гора 1941-1945), Подгорица, 2015. стр.221, 267. без ближих података о погибији.

Тадија Б. Бошковић: Жртве рата у срезу бјелопољском 1941-1945, Бијело Поље 2017. године, стр. 99. Заробљен и стријељан од партизана код Зиданог моста