ДРАГАН РАДЕВИЋ,НОВИНАР И ПИСАЦ

ДРАГАН РАДЕВИЋ

Драган Радевић је рођен 1953. године у Беранама. Дипломирао је журналистику на Факултету политичких наука у Београду. Новинарством је почео да се бави почетком седамдесетих година прошлог вијека, као сарадник многих омладинских и студентских гласила. Био је главни уредник: “Политиколога”, “Априлца”, “Реке једне младости”... Цео професионални век провео је у новинарству, радећи у нашим највећим новинским кућама: “Борби”, “Политици”, “Дневнику”, “Филмским новостима” и “Гласу Црногораца”. Сарађивао је у готово свим дневним листовима бивше СФРЈ: “Побједи”, “Ослобођењу”, “Вјеснику”, “Новој Македонији”... Затим у “Студенту”, “Интервјуу”, “Новостима 8”, “Нади”, “Просветном прегледу”, “Видицима”, “Стварању”...Средином седамдесетих Радевић је дописник “Омладинских новина”, листа омладине Србије, из Крушевца. У “Борбу” прелази 1978. годоине, као сарадник, затим коментатор и уредник “Београдске рубрике” тог тада југословенског листа. Био је један од најбољих младих новинара и водићи политички коментатор. Као уредник “Београдске рубрике” извео је на новинарски пут неколико генерација младих новинара који су касније обележили и обликовали југословенско новинарство”. У лист “Политика” Драган Радевић прелази 1988. године, где је био водећи политички коментатор, шеф “Политикиних” извештача са великих догађаја и конгреса, као и уредних овог листа. У том времену “Политика” се препознавала по његовим коментарима. Од 1989. до 1991. године, коментартор је и Радиотелевизије Београд, у оквиру ударног ТВ Дневника и јутарњег програма. Учествовао је у оснивању РТВ Политика, где је имао редовни коментар и водио тада гледану информативно-политичку емисију “Отворени екран”. Деведесетих година Радевић оснива часопис “Глас Васојевића”, чијие је био први главни и одговорни уредник. ТИх година уређује и општински лист “Стари град”. Прва вишестраначка Скупштина АП Војводине именовала је 1991. године Драгана Радевића за главног и одговорног уредника новосадског листа “Дневник”, где остаје у два мандата, до маја 2000. године. Био је генерални директор ове велике новинске куће. Радевић је 1996. године основао први југословенски њус магазин у Војводини, “Недељни Дневник”, у којем су сарађивали најпознатији ствараоци из политичког, културног, умјетничког и уопште друштвеног живота. Карактеристично је да је у доба санкција и изолације наше земље баш овом недељнику интервјуе дали готово сви амасадори западних земаља. Радевић је од “Дневника” направио најцитиранију југословенску дневну новину. Отворио је доописништво “Дневника” за Црну Гору, а овај лист је почео први пут да се продаје и чита у овој републици. Осавременио је Редакцију, која је међу првима компјутеризована. Радевић је врстан извештач и хроничар. Посебно је у југословенском новинарству запажена, а од “Борбе” награђена, серија репортажа са Косова и Метохије 1982. године, после контрареволуционарних догађања у овој покрајини. Објавио је на стотине запажених интервјуа, коментара, репортажа, рубрика, осврта и цртица из свеукупног живота наше земље, бивше и садашње. Извештавао је из далеке Кине, Монголије, Русије, Грчке, Италије, Шпаније, Танзаније, Зимбабвеа, Гане и Гвинеје. По одласку из “Дневника”, Радевић је био заменик директора Савезне управе царина. За директора и главног и одговорног уредника Савезне јавне установе “Филмске новости”, изабран је почетком фебруара 2001. године. Средином 2002. године, преузима у Подгорици, као главни уредник, уређивање “Гласа Црногораца”, једне од најстаријих дневних новина у нашој земљи. Драган Радевић је добитник највећег признања Удружења новинара Србије, за уређивачки рад, награде “Димитрије Давидовић”. Носилац је и највишег признања Југословенског савета за развој менаџмента и Института за интернационални менаџмент, Европског универзиета у Боеграду, као најбољи југословенски менаџер у области медија за 1997. годину, награде за животно дело, као и многих других награда и признања. Преко три деценије бављења новинарством кроз смутно и зло време, Радевић је ишао властитим путем, на свој ризик, осликавајући, жигошући и предвиђајући многе догашаје, преживевши до сада два-три живота у поређењу са неком мирнијом професијм. Увек верни судионик времена, наших личних и колективних судбина. Нити се професије могу градити, нити може бити новинара изнад свог времена и народа у коме ствара. То свето правило Драган Радевић је одавно научио и одувек га се придржавао. Зато је у циклусу који раје, драму своје земље и свог народа преживљавао и преживљава као сопствену.