ДИВНА ВЕКОВИЋ

ДИВНА ВЕКОВИЋ

Знаменита Васојевка Дивна Вековић рођена је 1886. године у селу Лужац, у околини Берана. Основну школу завршила је у манастиру Ђурђеви Ступови, а нижу гимназију у Скопљу. Као стипендиста Дјевојачке школе на Цетињу и Института за школовање женске дјеце "Царица Марија", наставља школовање у Француској. Дипломирала је на Медицинском факултету на Сорбони. Била је чланица Међународног црвеног крста у Женеви. Прва црногорска љекарка, поред примарног позива, бавила се и књижевним стваралаштвом, сликарством и превођењем. Његошев "Горски вијенац" је превела на француски језик 1917. године. Књигу је красио предговор писца академика Анрија де Ренијеа. Цијенећи ту њену заслугу, краљ Никола је награђује спомен-брошом са ликом Његоша. Познато је да је Дивна Вековић препјевала на француски језик Змај Јовине пјесме, као и да је превела "Живот и обичаје српског народа" Вука Стефановића Караџића, те збирку народних прича. Ауторка је два речника француске граматике ( одликована је због тих заслуга за културу Француске Легијом части), и књиге "Крвни умир" (године 1926. одбранила је докторску дисертацију на Београдском универзитету, која је штампана под овим насловом). Била је професор хигијене, француског и италијанског језика у Беранској гимназији.

     Почетком Другог свјетског рата др Дивна Вековић је пришла монархистичком четничком покрету. Била је, као преводилац, на преговорима са италијанском командом у Беранама, на челу са вођом устанка капетаном Павлом Ђуришићем.
      Дивна Вековић се држала пароле: "За крст часни и слободу златну - за краља и отаџбину". Одступала је крајем рата са војском војводе Павла Ђуришића, и великим народним збјегом, предвођеним митрополитом Јоаникијем Липовцем. Убили су је партизани надомак Зиданог Моста, бацивши леш у ријеку Саву. Тако се у смрти сврстала у многобројну "безгробну војску Васојевића".

                                     "ПАРИЖАНКА ИЗ ЛУШЦА"

Дивна, ћерка Уроша и Толе Вековић, била је свестрано образована личност - говорила је четири свјетска језика: француски, италијански, енглески и руски. Припадала је плејади истакнутих жена интелектуалки, која се својим умјетничким и књижевним стваралаштвом винула у врхове европске културе.

Током Првог свјетског рата, као истакнути члан Међумародног црвеног крста, организовала је бројне хуманитарне акције слања помоћи у храни, љековима и санитетском материјалу, и храбро учествујући у првим борбеним редовима у збрињавању и лијечењу рањеника на Солунском фронту. Била је вјереница српског официра Ђурашковића, али се послије његове погибије никада није удавала.  Краљ Петар Први Карађорђевић одликовао је Дивну Вековић Орденом Карађорђеве звијезде са мачевима. Била је и лични пријатељ и црногорског краља Николе Првог Петровића, који је изузетно цијенио рад ове васојевићке хероин

                                                                                                     Милутин Осмајлић