Горан Киковић ''ПРОФ. ДР РАДОВАН ЛАЛИЋ''

ДР РАДОВАН ЛАЛИЋ

(1908 – 1972)

        Радован Лалић је рођен 22. марта 1908. године у Цецунима код Андријевице. Основну школу је завршио у Ђулићима, а гимназију је учио у Беранама. Подгорици и Призрену. Испит зрелости положио је у Призрену 1926. године. Дипломирао је у Београду на Филозофском факултету 1930. године југословенску и свјетску књижевност, а затим на Карловом универзитету у Прагу усавршавао чешки и руски језик. Од 1933. ради у Скопљу као гимназијски професор, а 1939. године покреће легални лист ''Наша реч'', у чију редакцију улази Радован Лалић који уређује културну рубрику.

        У народноослободилачкој борби је од 1941. године. Рат је провео на различитим дужностима у војсци и у органима народноослободилачке власти. Поред осталог, био је секретар Народноослободилачког одбора у Призрену, члан среског руководства у Андријевачком срезу, члан Извршног одбора ЗАВНО Црне Горе и Боке за ресор просвјете, члан редакције часописа ''Нова Југославија'' при пропагандном одјељењу Врховног штаба НОВ и ПОЈ, члан редакције ''Борбе'' гдје је једно вријеме уређивао културну рубрику, а послије рата ради у издавачком предузећу ''Култура'' као уредник.

        Проф. др  Радован Лалић говорио је руски, чешки и пољски, служио се њемачким и француским, познавао грчки, латински и старословенски језик. Сарађивао је у часописима, новинама и зборницима, а веома су значајни и његови преводи.

        Носилац је Партизанске споменице 1941. године, Оредена братства и јединства I и II реда, Орден рада I реда, Орден заслуга за народ са златном звијездом, пољског Златног крста. Добио је више медаља и разних признања.
        Радован Лалић је 1946. године изабран за професора руске књижевности на Филозовском факултету у Београду. Био је дугогодишњи шеф Славистичке катедре, декан Филолошког факултета, проректор Београдског универзитета и почасни доктор Београдског универзитета. Професор Радован Лалић је био посланик у Скупштини НР Црне Горе и члан многих међународних и југословенских научних организација. У Међународном научном комитету слависта био је један од најактивнијих чланова, био је члан Управе Друштва за културну сарадњу Југославије – СССР, један од оснивача и члан управе Научног друштва Црне Горе, члан и потпредсједник Националног комитета славистичких друштава Југославије, предсједник Славистичког друштва Србије, потпредсједник Савеза друштава за стране језике, учесник на свим домаћим и међународним  славистичким конгресима. Као гост држао предавања на факултетима у Москви, Лењинграду, Паризу, Варшави, Берлину, Кракову, Лајпцигу. Оксворду, Јени, Ростову, Софији.

        Врло активан у политичком и друштвеном раду, као и у раду на организовању славистичке науке и наставе, професор Радован Лалић се стално бавио и науком о књижевности (студија ''Пушкинове Мале трагедије'', студија ''Браћа карамазови'', ''Михаил Шолохов'', ''Гогољеве Мртве душе''), руском и совјетском књижевношћу највише. Веома је значајно и његово бављење књижевношћу Српског народа, Вуком и Његошем у првом реду, њиховим везама с Русима, утицајима руске књижевности  на нашу, руским и совјетским књижевним и културним везама са нашим народима, узајамним утицајима књижевног староруског и старосрпског језика, а и тадашњим проблемима српско-хрватског језика и правописа. Умро је 1972.године. Завичај прије свега Беране се на достојанствен начин одужило овом великом Васојевићу јер, је прије 40 година Народна библиотека у Беранама добила назив ''Др Радован Лалић''. Ово име она носи и данас. 

                             Прилог припремио Горан Киковић, проф. историје