ВЕЉКО БУБАЊА СЕКРЕТАР УДРУЖЕЊА РАТНИХ ДОБРОВОЉАЦА 1912 1918 ЊИХОВИХ ПОТОМАКА И ПОШТОВАЛАЦА БЕРАНЕ ОД 2001 ДО 2004

професор историје Вељко Бубања, секретар Удружења од 21.12.2001. до 10.06.2004.

Вељко Бубања рођен је 14.10.1929. године у селу Срђевац, општина Бијело Поље, у угледној српској породици, од оца Андије и мајке Милосаве, дјевојачко Шћекић. Основну четвороразредну школу завршио је у родном селу; седмогодишњу школу у Лозној, Учитељску школу у Ивнаграду (Беранама), Вишу педагошку школу (група историја-географија) у Нишу, а Филозофски факултет (група: Историја Југославије као први главни предмет и Општа историја као други главни предмет) у Скопљу. Часну мисију учитеља започео је послије одслужења војног рока, у Радулићима, срез бјелопољски 1. марта 1955. године. У тој школи је радио до краја 1954/55 школске године. У наредној школској години радио је у неподијељеној основној школи у Црнчи, да би потом био премјештен на дужност директора Седмогодишње школе у Личанима (Корита). На свој захтјев 1.септембра, 1957.прелази у Осмогодишњу школу у Лозној, гдје је 6 година изводио наставу из историје и географије. Од 1. септембра 1963. до 28. фебруара 1982. обављао је васпитно-образовне задатке у Основној школи ''Вук Караџић'' у Иванграду (Беранама), као наставник, помоћник директора ( 3 године) и директор школе (8 година).

Посљедњих 12 година радног вијекао радио је као просвјетни инспектор (надзорник) за Историју, прво за општине: Иванград (Беране), Рожаје и Плав, а касније и за остали дио сјеверне Црне Горе, Цетиња и Боке Которске. Активно је радио у друштвено-политичким организацијама, Удружењима и хуманитарним организацијама.

Био је предсједник скупштине самоуправне интересне заједнице образовања у Иванграду (Беранама), члан предсједништва историчара Црне Горе, члан предсједништва друштва за помоћ ученицима који заосталим у развоју, предсједник Актива директора школа општинâ Иванград (Беране), Плав и Рожаје. Био је рецезент уџбеника историје за Основну школу, сарађивао је у стручној и педагошкој штампи. За дугогодишњи рад у просвјети добијао је највеће оцјене. Добитник је већег броја признања и одликовања.

 Секретар Удружења ратних добровољаца 1912-1918.,њихових потомака и поштовалаца Регионалне организациеа Беране постао је избором на функцију 21.12.2001. и ту дужност је обављао до  10. јуна 2004., када се сâм повукао са те функције, али је остао члан Удружења. Као пензионер живи у Беранама.

Прилог припремио Горан Киковић,историчар