БЛАГОЈЕ КРУШИЋ НАЈОДЛИКОВАНИЈИ ВИТЕЗ ''ГВОЗДЕНОГ ПУКА''

БЛАГОЈЕ КРУШИЋ, 15 одликовања: најодликованији витез  "гвоздени пук" живео у Добановцу код Коршумлије 
аутор: Радица Гавриловић

  · 

КУРШУМЛИЈА- Благоје Крушић, носилац је највећих ратних одликовања Краљевине Србије и Краљевине Југославије, учесника је балканских ратова,и Првог и Другог светског рата. Рођен је 1880. у Приградини у Бањанима код Никшића, а са породицом 1889. доселио се у Дабиновцу код Куршумлије. а убијен је 1944. године од стране Озне, његов гроб још није пронађен. Нишки окружни суд рехабилитовао га је 13. јула 2007. године и то је била једна од првих рехабилитација у Србији.
До почетка балканских ратова 1912. Благоје је шест година комитовао у одреду чувеног војводе Воја Танкосића, а потом у славном "Гвозденом пуку", учествујући у биткама код Цера, Дрине, Колубаре, Космаја, Призрена, Пишкопеје, до Солунског фронта и Кајмакчалана. 
У марту 1917. на положају код Црне Реке, Александар Карађорђевић је, у присуству Живојина Мишића, са својих груди скинуо Карађорђеву звезду и дао је Благоју Крушићу, док му је француски генерал Гиоме уручио војну медаљу “милитарy”. Затим добио је друга највећа ратна одликовања Краљевине Србије и Краљевине Југославије; сребрна и златна медаља за храброст, руски Георгијев крст, две медаље са ликом Обилића, орден Легије части и све четири споменице из ратова 1912-1918, међу којима и "Албанска". Пет пута је био рањен, као борац Гвозденог пука, Други пешадијски пук 1.позива Књаз Михаило. 
Након ослобођења 1918., сели се за Крушевац а затим за Ниш. У Горњој Топоници код Ниша, 17. Августа. 1944. стрељали су га припадници Озне, као непријатеља нове народне власти и агента Равногорског покрета и Драже Михаиловића а његове кости до дана данашњег нису пронађене за којима трагају његови потомци.
Његов унук протојереј Драган Крушић, написао је књигу о њему а Удружење гуслара Гвоздени пук, испевало песме о овом знаменитом Топличком јунаку.