ЂОРЂИЈЕ ЂОКО РАЧИЋ ''ЗА ПУТОКАЗОМ ПРЕДАКА''

За путоказом предака

Поново Васојево племе искушава искон-вријеме.
Наслонило се небо на рамена светиње Немањине.
Око ње мудри себри саборују око крста сабрани:
Слобода на тамјан и на барут мирише.

Мудра чела мудрост времена мудрују.

Пред њима војводе,Миљан и Лакић,под Васојевим барјаком.
Испробава брид сјечива Леко Саичић.
Бронзана мушка мишица на двобој чека Јапанца.
И ваздух дрхти пред ломљавом мушких витих ребара.

Берански парк уточиште за бјелогардејца,Бакића, генерала.
Нашао мир изгубљен у студени,далеких степа монголских.
Братском топлином грије му  промрзла бронзан-ребра
Васојево Полимље.

Сјатила се славјанска браћа у парку беранском.
Пространо им, као у пространству,
Између Комова и Кавказа.
И Жукову,маршалу,под витом јелом,полимско сунце
Хладовину простире.
Још Берлин дрхти под канонадом каћуша.
А он миран,бронзан,
И птице му беранске на бронзану мишицу слијећу.

Како широка њедра,и топла,и сигурна,
Око светиње Немањине.

Сјатила се славјанска браћа,православна,
Пред светим Ступовима Ђурђевим,
Под олтар свети
Православне светиње.

Мудрују мудри себри,
За путуказом прста предака.
Сабрало их вријеме,мудрост да им искуша.

Ко смије да погријеши
Пред мудрим прецима?

У бронзи излили
Мудрост предака,
У парку беранском.
Хроника, и етика, и мудрост да им буде,кад им је путоказ потребан.

Лако је пронаћи пут за прстом времена.

                                                  Ђорђије Рачић.