РАЈКО ПАЛИБРК ''ЈУТРО НА КОРИТИМА''

ЈУТРО НА КОРИТИМА

Рајко Палибрк

Јутрос је одјужило и моја земља замирисала

моји гајеви, ливаде и моја њива,

осјећам да ме благосиља Велика Мајка Земља

и да ме љуби моја, риђокоса, богиња Жива.

Јутрос ме милују руке мојих предака

бесмртних витезова Раса, Трибала, Аутаријата,

који изговарају моје име својим плавим очима,

високи и плећати, са перчинима од злата.

Јутрос је одјужило и моја земља замирисала

гледам и ћутим, а ћутња ме на пјесму тјера;

прољеће порађа љескове мадљице у пристранку,

зелену сабљицу перунике и први струк калопера.

Зора капље са грана тек напупале липе

а ја већ удишем мирис њеног цвијета;

душа ми одјахала на крилатом Путаљу у небеса

гдје звоне света звона Сунца, изван вијека и свијета.