РАДОЈЕ МИШКОВИЋ ''ЦРВЕНИ ПОТОЦИ''

Радоје Мишковић

       ЦРВЕНИ ПОТОЦИ

Камени зидови чувају тајну

Забринутом лицу што кроз прошлост вири,

тражећи дукате изгубљеног блага

што осташе преко,

тако близу а тако далеко.

Само једно годишње доба лежи,

на ивицама уског видика

и исти полени тамо цветају.

Тамо је живот налик на људски,

а право сваког да спокојно слуша

заповјест коју окови пишу.

Тамо жубори пресахли поток

Чекајући жедне да наточе воду,

тамо су крајеви слабости неке

злогласно сјеме бестидне душе,

чији су поклони рафали и жице.

Тужна ли је свирка бездушних џелата

што сужњима сијаху свјетлости без сунца,

а пјесму гаврана дуго ће памтити

зидани мостови, голи отоци,

и црвени потоци.