logo3

РАДОЈЕ МИШКОВИЋ ''СЕЛО У ПОТКОМОВЉУ''

Радоје Мишковић

 

СЕЛО  У ПОТКОМОВЉУ

 

   Још плодови јабука омамно миришу

   док им сунце милује слатко руменило,

   још су шуме позлаћене, у јесени раној,

   још су свјежа сјећања из дјетињства давног.

 

   Оста моје село заборављено и сâмо,

   у друштву једне погрбљене мајке,

   осташе ноћи у загрљају мјесечине,

   оста старо огњиште, растадох се с њиме.

 

   Оста само коров да ми скрива стазе,

   умивена капима од јутарње росе,

   ал' ће некад доћи вриједни косачи

   и коров ће поново заспат` у откосе.

 

   Опет ће сунце окупат` Комове,

   опет ће димњаци разбудит` заспале домове,

   опет ћу се вратит` тамо на огњиште, гдје коријени

   ми дароваше овај вајни живот.