РАДОЈЕ МИШКОВИЋ ''СЕЛО У ПОТКОМОВЉУ''
Радоје Мишковић
СЕЛО У ПОТКОМОВЉУ
Још плодови јабука омамно миришу
док им сунце милује слатко руменило,
још су шуме позлаћене, у јесени раној,
још су свјежа сјећања из дјетињства давног.
Оста моје село заборављено и сâмо,
у друштву једне погрбљене мајке,
осташе ноћи у загрљају мјесечине,
оста старо огњиште, растадох се с њиме.
Оста само коров да ми скрива стазе,
умивена капима од јутарње росе,
ал' ће некад доћи вриједни косачи
и коров ће поново заспат` у откосе.
Опет ће сунце окупат` Комове,
опет ће димњаци разбудит` заспале домове,
опет ћу се вратит` тамо на огњиште, гдје коријени
ми дароваше овај вајни живот.