РАДОЈЕ МИШКОВИЋ ''КОМ ПЛАНИНИ''

Радоје Мишковић

                                               КОМ ПЛАНИНИ

                                  Гребенови твоји са небом другују,

                                  Висок и стасит непомично стојиш,

                                  Вјетрови су ти гитаре,

                                  А громови бубњари,

                                  Твоја су дјеца борови стари,

                                  Ти си стари знанац многим вјековима.

                                  Долине ти завиде на раскошној висини,

                                  Твој дах је лијек за све што живи

                                  у твојим њедрима, орао пилад њиви.

                                  Високе јеле плету ти чарапе,

                                  Траву ти косе бијела стада.

                                  Лице ти мију твоја хладна врела.

                                  Планино драга, шта би још хтјела?

                                  У предвечерја си заклон сунчевим зрацима,

                                  А у зору први купаш се у њима.

                                  Твоја је чалма од магле исплетена,

                                  Твоја је брада од леда студена,

                                  Твоја су дјеца борови стари!