Радоје Мишковић ЖИТЊЕ ЊИВЕ

Радоје Мишковић

ЖИТЊЕ ЊИВЕ

Чарна горо кад ћеш озељенет,

Што промукло под облак наричеш,

Ратари ти ору без плугова,

Цвјетна поља у коров зарасла.

Житне њиве чавке покљуцаше,

Не остаде ни зрна пшенице.

Омладини једна птица пјева,

А чује се само у прољеће,

Сиротиња дружи са контејнером,

Отима се с псима и мачкама,

И славуј је компас изгубио мјесто луга пјева по планина,

Народ пјева умјесто плакања,

Весеље је бриге замијенило.

Ал остаде наде и порука,

Што је давно с Ловћена послато,

''На гробу ће изнићи цвијеће за далеко неко покољење''.