МИРКО СИМОНОВИЋ ''ОДА ВЕЛИЦИ''

                                                          Мирко Д. Симоновић

                                                         ОДА ВЕЛИЦИ

                Стављам жељу своју у твоја њедра,

да будеш увијек весела и ведра.

Росом умивена и јутарњим сунцем окупана,

уздигнута и залијечена од судбинских рана.

Да радосни зов одлијеже твојим брдима,

радосним звуком црквено звоно да се огласи.

Ливаде и торови да буду испуњени крдима,

пјесма косачâ и прашиоцâ да те краси.

Да гледам како згуснути ројеви пчела,

под чаробним и заносним небеским луком,

зује и облећу у сваком кутку села,

својим мелемним и медним звуком.

Уз вјеру и наду вишњега Бога,

најважније је од свега да буде слога.

А све остало биће како треба

под светом капом величкога неба.