МИЛОВАН МИШО КУБУРОВИЋ ''АНДРИЈЕВИЦА''

Милован Мишо Кубуровић

АНДРИЈЕВИЦА

 

  Варошице драга шта си дочекала

  Што нијеси никад ни сањала,

  Да без правде живиш и слободе

  Да те путем наопаким воде.

  Зле одиве несоје родише

  Што крајеве твоје покорише

  И затрова Васојево племе

  То је неко наопако сјеме

  И кастиг нам у племену пуче

  Да се стиди девето унуче.

  Зар то српско племе од старина,

  Да се данас стиди од Србина?

  Што се ђаво с ђаволом здружио

  Представнике своје одредио,

  С пропагандом Српство да се руши

  То ће многом висити о души

  Јер је тако од вајкада било

  Прљав посо ради ништавило,

  То је доказ лика ђавољега

  Што је многи настрад'о од њега.

  На Књажевцу оро с главе двије

  Симбол српства, српске историје

  Који народ вјековима грије

  Ни Турчин га уклонио није,

  А данас си ево посустала

  Пред проклетом групом емисара

  Отпадника и српских изрода

  Што је образ за мекиње прода.

  Нијеси се дала турском фесу,

  А данас се преда ДПС-у

  Што све српско хоће да ''покољу''

 Ал' не смијем изгубити вољу.

  Ти си драго моје родно мјесто

  Краљеви се смјењују на престо,

  Некад добри, а некада лоши

  Неки вјечни, неки само прошли,

  Па те жалим зор Андријевице

  Што сузама оплакујеш лице

  Ради лозе Карађорђа вожда

  Но је ово намјештаљка можда.

  Брзо понос и свој углед врати

  Немој своје претке обрукати

  Нек' у теби Светосавље блиста

  Не стиди се светог Саве крста,

  Вјечне славе својих предака

  И слободе њиних потомака

  Буди своја као што си била

 Српском роду славу проносила,

 Да се не би у гроб превртали

 Они што су слободу стварали.