Милица Бијелић

Милица Бијелић , мастер професор књижевности и језика, рођена 1977. године у Београду. Основну, средњу школу, факултет и мастер студије завршила у Београду, где и ради као наставница српског језика у основној школи. Пише од средњошколских дана. Била је стручни сарадник у часописа за српску културу "Двери" при Филолошком факултету у Београду. Почасни члан и сарадник Урбаног књижевног круга (Канада). Песме су јој штампане у више зборника, од ''Рукописа'' из Панчева, преко јагодинског ''Српског пера'', Друштва писаца ''Глас корена'' из Ниша, ''Жубора са Моравице'', ''Шумадијских метафора'', ''Гаравог сокака'' итд. Бањалучко ''Ослобођење'' објавило јој је више песама. Освојила два пута другу награду на такмичењу за најлепшу љубавну песму, Библиотека ''Јован Томић'' из Нове Вароши. Прва збирка песама ''Љубовез'', у издању ''Поете'' објављена је 2013. године у Београду.

УСПАВАНКА (НА НАРОДНУ)

Данак мину,
сумрачје се хвата,
спаде данку ђердан око врата,
свака травка у сумрак утања,
мати чедо на груди прислања.

"Прекриј око снохватицом меком,
царуј, рано, у царству далеком,
бујај, снажи, као жито класај,
поноћ нему гласом не таласај.

Мируј , ласто, саклони се зала,
не развијај крила своја мала,
каде небо ђердан оковрати,
санак ће ти сачувати мати."