МИЛИНКО МАРСЕНИЋ ''ЋЕЛЕ КУЛА''

Милинко Марсенић

                                                        ЋЕЛЕ КУЛА

                                               Између смрти и вечности зид се бели

                                              Шумори време пукотином слуха

                                              Сабље зарђале гаврани одлетели

                                              Чегер спава с Нишавом крај уха

                                               Некад беше тама а сад птица пева

                                               Постојбини њеној нигде краја

                                               Као ни бљеску смрти са брда што сева

                                               Као ни времену врелих уздисаја

                                               За небом и звездом што се на крај света

                                               Бесмислено можда блиста и отвара

                                               Ступа племе мученика у којима тиња

                                               Љубав ускрснућа топлија од жара

                                               Мршти се небо и тек муња севне

                                                А осмех с лобање низ сећање мине

                                                Судбина људско лице нам окрене

                                               Зуб времена опоменом шкрине

                                               Између смрти и вечности зид се бели

                                               Шумори време пукотином слуха

                                                Сабље зарђале гаврани одлетели

                                               Чегар спава с Нишавом крај уха