logo3

МИЛАН МАНЕ ЦИМБАЉЕВИЋ ПЈЕСМА ''ГЛАС ХОЛМИЈЕ''

Милан Мане Цимбаљевић, пјесник, написао је  специјално за ''Глас Холмије'' ову пјесму посвећено часопису.

ГЛАС ХОЛМИЈЕ

 

Искре бола у чами - очамиле

запретане у упретима огњишта

зажараних кућа жаром згаришта

срца многа – заледиле.

 

Сабране сабијене стиснуте

затежене чаром чемера

не дају да излети...

- ни страх животу

- ни крик бола

- ни врисак дјевојке крај пута

  завезане уз дебло букве

- ни плач мајке од реза ножа

   док јој трбух распара

- нити запомагања у подне

                                                  док силни своје раде

  ... ни лелееј ... ни кукуууј...

  за помоћ и спас... нема наде.

 

 

Гор истине израња у времену

док прћија силног провирује

што запрета искре бола

да у виру чвора мирује.

           

Дрзнуле се искре вјесника истине

од зова давнина...

... очамиле – окамениле

у згаришта холма – Кома високог...

 

Излијећу искре бола холмана

док их носе таласи мора таме

од Лијеве покрај Проклетија

и преко Чакора и Мокре клете

до Љешнице равне саме...

И ... Горе Свете.

 

 

 

Род рода Холмије

од Кома родне мотри

своја својишта и здања

ознаке стопе трага

учитеља оца што походи

свуда – својим штапом закрсти

име свеца записом остави.

 

Тим стопама се оглашава

глас холмана – и искри

по искру из огњишта отаца

да не чаме у светој земљи

боли предака светаца.

 

Гласи се гласом гласа

- нек се чује што се чуло није

истину избавља до спаса

траг историје – ГЛАС ХОЛМИЈЕ.