МИЛАН МАНЕ ЦИМБАЉЕВИЋ ПЈЕСМА ''ГЛАС ХОЛМИЈЕ''
Милан Мане Цимбаљевић, пјесник, написао је специјално за ''Глас Холмије'' ову пјесму посвећено часопису.
ГЛАС ХОЛМИЈЕ
Искре бола у чами - очамиле
запретане у упретима огњишта
зажараних кућа жаром згаришта
срца многа – заледиле.
Сабране сабијене стиснуте
затежене чаром чемера
не дају да излети...
- ни страх животу
- ни крик бола
- ни врисак дјевојке крај пута
завезане уз дебло букве
- ни плач мајке од реза ножа
док јој трбух распара
- нити запомагања у подне
док силни своје раде
... ни лелееј ... ни кукуууј...
за помоћ и спас... нема наде.
Гор истине израња у времену
док прћија силног провирује
што запрета искре бола
да у виру чвора мирује.
Дрзнуле се искре вјесника истине
од зова давнина...
... очамиле – окамениле
у згаришта холма – Кома високог...
Излијећу искре бола холмана
док их носе таласи мора таме
од Лијеве покрај Проклетија
и преко Чакора и Мокре клете
до Љешнице равне саме...
И ... Горе Свете.
Род рода Холмије
од Кома родне мотри
своја својишта и здања
ознаке стопе трага
учитеља оца што походи
свуда – својим штапом закрсти
име свеца записом остави.
Тим стопама се оглашава
глас холмана – и искри
по искру из огњишта отаца
да не чаме у светој земљи
боли предака светаца.
Гласи се гласом гласа
- нек се чује што се чуло није
истину избавља до спаса
траг историје – ГЛАС ХОЛМИЈЕ.