Мила Дубак Зечевић ПЈЕСМА У ПОНОЋ

Мила Дубак Зечевић

ПЈЕСМА У ПОНОЋ

Шутим.

Загрљај покривен тишином.

Плашт таме надамном.

Пламени мач

Скрива свитање.

Ту се ломи мисао,

Судара прошлост.

Та шутња говори језиком љубави.

Од бола се не види и не чује јецај.

То ћути лик човјека на зиду

Несталог кроз прозор заборава.

Пролазност све је и вријеме...