logo3

ЗЛАТКА ЕМЕРШИЋ ''НА ПРАГУ ДОМА''

Златка Емершић

 

 

НА ПРАГУ ДОМА

 

Стојим на прагу негдашњег дома. Странац сам.

                               Стјеновити врх планине у магли,

                               Глух и сам...

                               И срце су угризи ватре дотакли.

 

                               Душа тражила топлину-мирис туге дочекао;

                               Вољен поглед - он давно небу управљен стао.

                               Звук подневних сати јечи од тишине

                               Ма колико да бјежим пријатељи нису даљине.

 

                               Паучина и прашина плешу окрутну тиранију,

                               Бар да корацима заборавом бол сакрију

                               Мирис трулежи подивљао се жилама пробија

                               Окрутно и сигурно дио мене убија.

 

                               Под кровом гнијездо птица чами

                               Унутра склупчано хладно чедо зла у тами

                               Некад кандило пред иконом сијало

                               Сад ћути на оно мало што од живота остало.

 

                               На прагу дома – странац сам

                               Стјеновити врх планине у магли

                               Глух и сам...

                               Срце су угризи проклетства дотакли.