ЗЛАТКА ЕМЕРШИЋ ''НА ПРАГУ ДОМА''
Златка Емершић
НА ПРАГУ ДОМА
Стојим на прагу негдашњег дома. Странац сам.
Стјеновити врх планине у магли,
Глух и сам...
И срце су угризи ватре дотакли.
Душа тражила топлину-мирис туге дочекао;
Вољен поглед - он давно небу управљен стао.
Звук подневних сати јечи од тишине
Ма колико да бјежим пријатељи нису даљине.
Паучина и прашина плешу окрутну тиранију,
Бар да корацима заборавом бол сакрију
Мирис трулежи подивљао се жилама пробија
Окрутно и сигурно дио мене убија.
Под кровом гнијездо птица чами
Унутра склупчано хладно чедо зла у тами
Некад кандило пред иконом сијало
Сад ћути на оно мало што од живота остало.
На прагу дома – странац сам
Стјеновити врх планине у магли
Глух и сам...
Срце су угризи проклетства дотакли.