ЖАРКО БОЈИЋ ''Пјесма поводом срамног изгласавања уласка Црне Горе у НАТО''

ЖАРКО БОЈИЋ

Пјесма поводом срамног изгласавања уласка Црне Горе у НАТО

Проплакали гробови јунака,
уздрхтале кости прађедова;
ропства ланци језиво из мрака
стежу омчу земљи витезова!

Вражја рука из Ада избија,
нуди прстен на крвавом длану,
у њему је отровница змија
да невјести зада смртну рану.

Залуд свети Петар опомиње
аманетом и клетвом народу,
зле се душе слише на Цетиње,
Црној Гори урваше слободу!

Нестаде им образ под ногама
своме роду дужући вјешала!
Јекну Ловћен од стида и срама,
Црна Гора ропство изабрала!

Шака јада, која силом влада,
презре народ као задњу стоку;
чему Србин може да се нада,
„Пасјем гробљу“ ил' „Голом отоку“?

Боже мили, ко је мог'о знати,
да ће, некад, дична Црна Гора
тако лако да се суноврати,
пут понора, у руке злотвора.

Не послуша савјет прађедова,
но се славне прошлости застиђе,
ћирилице и рана Косова,
вјере своје, и обрну – ниђе.

Црни су се запутили свати
да је воде у бездане Ада,
снаге нема да им прстен врати
„Српска Спарта“, изгубљена нада!

Залуд народ горке сузе лије,
на уста му издајничка шака,
рањен гледа пут мајке Русије,
док зијева ископана рака!