ДУШКО НЕДОВИЋ ''САМО-ВИТУ НИКОЛИЋУ''

ДУШКО НЕДОВИЋ

САМО-ВИТУ НИКОЛИЋУ
Само си ти имао стила и сва могућа права,
Да обилазиш редом ракијске казане,
И само је твоја мамурна глава,
И од несрећних правила срећне дане.

Само ће тебе памтити друмови,
И људи који по њима ходе,
Вољели су те сви кафански столови,
Којима си често хрлио у походе.

Само је твоја глава,,ружна љепотица''
Обољела у животу,али никако не стари,
И као на жици угинула птица,
Пијана намјерно низашта не мари
..
И само си ти славио свога убицу,
Чекајући метак истуреног чела,
Са циничним осмијехом на суморном лицу,
Спрдао се злочинцу за учињена дјела.
П.С.
Ако ме гледаш негдје одозго''са звезданог неба,
Немој на мене љутито битисат,
Не знајући дал''треба или не треба,
Пјесму сам ти морао срцем написат''.