ДУШКО НЕДОВИЋ ''ПУСТО СРБСКО''

ПУСТО СРБСКО

Увијек сам се не знајући питао.
Често безобзирно још чешће дрско,
Не само што сам био у молитви пао,
Зашто је пусто толико Србско...

Пусто је Србско у Крајини и Лици,
У Книну,Босни и на Кордуну,
Кажу ми људи по свој прилици.
И на Цетињу и на Медуну...

У Црној Гори гдје је вазда било,
Огледало Србско и Србска луча,
И тамо се скоро сасвим угасило,
Остадосмо без Бајица,Пипера и Куча..
.
Косово већ одавно остало је пусто,
Колијевка Србства више се не љуља,
Гдје је божур црвени изницао густо,
Сад је пуно смећа и смрдљивог муља..
.
Гдје палисмо свијеће горе манастири,
Не чује се јека ни црквених звона,
Срушише их зликовци,крвопије,вампири,
Протјераше Немањиће са светога трона..
.
Има ли бар једна отровна стријела,
Да Србина право у срце не гађа,
Да му кида дио по дио тијела,
Можда није требао никад да се рађа...

Прокрвариле су опет Лазареве ране,
Натопише се свете косовске равнице,
Не дају Србину да му зора сване,
Од Пећи, Дечана до Грачанице...

Плачу крвљу иконе косовских богомоља,
Јунаци не извидаше неизлечиве ране,
Нема кажу ко кренут пут Косова поља.
Али се грно варају,Срби ће да се бране.

Дигните Срби, опет, чело високо,
Соколови расту,кличу Обилићу,
Бистри се крваво косовско око,
Србину ће срећнија јутра да свићу...