ДУШКО НЕДОВИЋ ''НЕДОСТИЖНОЈ ДАМИ''

НЕДОСТИЖНОЈ ДАМИ

Држим на длану откуцаје твога срца пламеног.
У заробљеној души неизговорене ријечи љубави.
У очима обрисе твог лика,нестварно насликаног.
Твоје мисли читам нијемо у својој изгубљеној јави.

Изађем често из себе да бих те потражио саму.
Да бих те нашао заборављену тамо међу несталима.
Гдје у пјесмама мојим још гајим недостижну даму.
Тамо негдје гдје те гласно читају у мојим стиховима.

Гајим те у немирима мојим као ријетко цвијеће.
У мом малом безвременом простору рајске баште.
У тренутцима моје већ одавно недостижне среће.
У сновима недосањаним у безнађу слијепе маште.