ДУШКО НЕДОВИЋ ''КОРОТНО КОСОВО''

ДУШКО НЕДОВИЋ ''КОРОТНО КОСОВО''

Крик туге је из душе непрекинут.
Јецају слијепе очи пуне суза.
Грч бола на испуцалим уснама стиснут.
Тијело се самртно у ранама трза.

Натопила крв манастирске олтаре.
Кости се немирно преврћу у гробовима.
Попалише нам и урушене куће старе.
Хоће некрст да нас направи робовима.

Проломило се небо искидано јауцима.
Прокапале кише из извађених очију.
Шта да кажемо сјутра унуцима?
Да су нас са прагова протјерали свију.

Из огњишта се већ дуго дим не вије.
Лелеком се овдје вјековима поје.
Ни свијеће нико запалити не смије.
Црнином се одјенуло покољење моје.

Тамјан заборавио миром да замирише.
Кукају непрестано,нијеми,одсјечени језици.
Тишином и страхом по скровишта се дише.
Иконе ослијепљене на надгробној слици.

Тужбалице над својом дјецом наричу.
Гавран гладно,од леша до леша лети.
Поломљени крстови са згаришта ричу.
,,Хоћемо ли браћо,крв за крв узети''?

— са корисником Dusko Nedovic.