ДРАГАНА СУРЛА ''ЛИВАДА ЗАБОРАВА''

ДРАГАНА СУРЛА

ЛИВАДА ЗАБОРАВА

У расцепу времена, на ливади тајни, 
Милују душу успаване очи 
Где текли су најтежи потоци сјајни, 
Умивали лица на мермерној плочи.

Сеновити кутак за бег од живота, 
Загрљај милог привиђења,
Комадићем неба проткана топлота, 
Површина земље цвећем окићена.

Шапуће ветар језиком мудрим, 
Корача тихо вртом вечног мира.
Слике се враћају кад чврсто зажмурим, 
Духови долећу крилима лептира.

Нектаром љубави штити од немира
Земља у коју векови лежу. 
Мелодија смеха тим пространством не свира, 
На ливади заборава само сузе плешу.

Посвећено гробљу Пшеничиште у Грачаници код АНДРИЈЕВИЦЕ

( Из књиге: Симфонија ветрова, Народна књига,Београд 2006.)