ДАРКО ЈОВОВИЋ ''ГОРИ ДРВО ГОРИ СВЕТО''

 Дарко Јововић, пјесник из Андријевице

 Гори дрво, гори свето

 

Гори дрво, гори свето,

Од Ножице до Љешнице

Угријала земља лице,

Гори дрво, горим и ја,

Пламте гора и Братија

И Васово племе пламти

Од радости Бадњег дана,

Од Божића и праштања,

Од љубави ближњег свога,

Од рођења Христовога.

 

Гори дрво, гори свето,

Од Коњуха до Чечева,

Цецун села, Улотине,

До Књажевца,

До Васове постојбине,

Гори дрво, горим и ја,

Пламти братска Шумадија

Од помисли да нас има,

Да палимо дрво мира

Док гудало струне дира

И дозива Светог Саву

Што заогњи српску славу.

 

Гори дрво, гори свето

Од Гусиња до Велике,

До  Тројице Виситорске,

Од Чакора и Мурине

До Сеоца и Слатине,

Пламти, пламти огањ дана,

Пламтим и ја у ранама

Што Дечанско звоно јеца

Жељно сунца и мјесеца,

Жељно вида, жељно брата

Што у дивља оде јата.

 

Гори дрво, гори свето,

Од Комова преко Краља,

Колијевке Црног Ђорђа,

Преко Трепче и Виницке Мојсијеве,

И светиње Урошеве,

Од Забрђа до Роваца

Гори дрво, горим и ја,

Гори српска поезија

Од заклетве витезова

И јунаштва Душанова.

 

Гори дрво, гори свето,

Од Полице до Букове пољанице,

Од Лубница до Штитара

И кроз села Шекулара

Преко сабље кнез Лазара,

Преко Буча и Азана

Гори дрво горим и ја,

Пламти наша историја,

Пламти Његош, Вијенац Горски,

И Немања пламти Свети,

Можемо ли пребољети?

 

Гори дрво, гори свето,

Од Калудре, од Вељкове задужбине,

До Заостра и Биоче,

Самограда и Бубања,

од Дапсића до свитања

Манастирска сјаје здања

Од пламена, од пјевања

Гори дрво горим и ја,

Гора Црна, свилен конац, Метохија,

Христа слави Србадија.

 

Гори дрво, гори свето,

У Ђурђевим ступовима

Док бадњаци Божић зову

Да позлати Шудикову,

Ту светињу Исусову

И док света звоне звона

Славећ Светог Симеона

На обали Светог Лима

Гори дрво, горим и ја

Сањам нека јутра нова

Пламти земља Србинова.