ДАВИД ЛАЛИЋ ''ЋЕЛЕ КУЛА''

ДАВИД ЛАЛИЋ

ЋЕЛЕ КУЛА

Закрижила јесен и Михољска љета,

таласи вјекова нанизани несном,

у Ћеле Кули познао сам ђеда,

с камом на потиљку и двоглавим псом.

На страшном путу страдања и жртве,

недаде ђед образ, ниједном вијеку...

''О, Боже гдје си, док бројисмо мртве,

јесмо ли под крстом, питам колијевку''...

Спремна за гроб, српска колијевка

ранама храни орлове двоглаве,

и камен је преклан, од српског лелека.

што мајка роди, позобље црнина...

Ђед с Ћеле Куле не познаде главе,

сина и унука, стотину година...

 ·