logo3

ДАВИД ЛАЛИЋ ''ТУГА МРТВИХ УСПОМЕНА''

ДАВИД ЛАЛИЋ

ТУГА МРТВИХ УСПОМЕНА

О, како боли растанак, знан на далеко,

као смрт... бол јача од пусте љубави,

трновитом стазом, неће доћи неко...

сурвавам се, Бог нас више не састави.

Лајаше нас иза леђа подле страже,

Ти Богиња снохватица, растргнута

међ Јована Крститеља и међ лаже,

у кошуљи шарке, зебњом опсједнута...

на земљи самном, на небу Богом,

грешних мисли... с Весном на Миљацки, док сам

пуцао с Принципом у вјекове таме,

и клео Ти се Лазаревим гробом,

у хору свијећа падао у бездан,

заблудјелим срцем, зјапом смртне јаме...

Слика може припадати Brano Otasevic