ВЛАЈКО ЋУЛАФИЋ ''ЖУТА КУЋА''

ВЛАЈКО ЋУЛАФИЋ ''ЖУТА КУЋА''

 

Тако зову кућу, у Албанији, у којој су Србима са Косова и Метохије, које су киднаповали албански терористи, вадили унутрашње органе и продавали их, потом, широм свијета.

 

Има тамо, тамо негдје,

У забити Дукађина,

Једна кућа, од камена,

Аждајкиња, кућа жута,

За њу, мајко, свако знаде,

Осим њеног домаћина,

Сви народи знаду, мајко,

Осим њених Арнаута.

 

Има тамо, тамо негдје,

У забити Дукађина,

Кућа једна, од камена,

Жута кућа, кућа – ала,

Неман што је, мајко српска,

Чељустима од зидина,

Заточнике са Косова,

Дјецу твоју, прогутала.

 

Има тамо, тамо негдје,

У забити Дукађина,

Једна кућа, од камена,

Аждајкиња, жута кућа,

У њој су ти, мајко српска,

Черечили кћерку, сина...

Вадили им срца, мајко,

Вадили им јетре, плућа...

 

Има тамо, тамо негдје,

У забити Дукађина,

Једна кућа, од камена,

Жута кућа, аждајкиња,

Испод њеног крова, мајко,

Из камена атулина,   

Излегла се кукавица,

Она наша птица сиња.

 

У забити Дукађина,

Тамо негдје, тамо има,

Кућа једна, од камена,

Жута кућа, аждајкиња,

Ко ће тврђе – но њен темељ,

Свједочити о Србима,

И кукати дуже, мајко,

Него ти, и птица сиња.

 

Има тамо, тамо негдје,

У забити Дукађина,

Од камена, кућа једна,

Кућа жута, аждајкиња,

Она више не припада

Касапима, није њина,

Та је кућа српска, мајко,

Српска црква-свједокиња.

 

Има тамо, тамо негдје,

У забити Дукађина,

Црква нова, обагрена

Српском крвљу, жута кућа,

Крст на њој су, српска мајко,

Руке твоје кћери, сина...

Олтар су јој – срца њина,

А иконе – јетре, плућа...

 

У тој цркви, тамо негдје,

У забити Дукађина,

Душе твојих мученика

Алилуја, мајко, чују,

То син Божји, опијело,

За кћер твоју, и твог сина,

Без престанка, у њој, служи,

А сви Свети саслужују.