Будимир Дубак

СВЕТИ САВА У ДУКЉИ

(По народној причи)

Владици Јоаникију (Мићовићу)

Кренуо Свети Сава
из Расије
да види гдје му је рођен отац
Стиже у земљу
проклетога цара Дукљана
Распитује се за Немањин град
Многи помислише да је Дукљан
зубима прегризао ланац
и утекао из морачкога коловрата
па од страха замукоше
и у бијег јурнуше
Поданици цара таме
мнећ да им се жрец на престо вратио
пред јабанцем челима падоше
Свети Сава им рече да устану
ер није он проклети цар
већ онај што долази у име Господње
Дукљанове слуге грозне сузе пролише
На Морачи не бјеше ћуприје
те Свети на коњу ријеку прегази
С друге обале је гледао
како рушитељи Немањина града
с крвавом пјеном на жвалама
замахују пијуцима
и пробадају зидове ћускијама
Неимар пута
тужни путник
пратњи рече да откују његова коња
и добро оперу копита
како ни трун проклете земље Дукљанове
не би доспио у благословену Расију
да затрује свете воде Лима
и опогани крвави олтар
Ђурђевих Ступова
Слутио је син
и отац Немањин
да ће дунути луди вјетар
и кужни прах
по српској земљи развијати