Борислав Голубовић ''НАДАХНУЋЕ''

НАДАХНУЋЕ -Борислав Голубовић,епски пјесник

Поезија неће стати,јер то Господ неће дати.

Он је капац мисли свије,па тако је и овије.

Свемоћна је Божја миса ,у светоме писму писа‘.

Бог дарује надахнуће,и тако се дјела куће.

За поету школе нема,кога Господ није спрема.

А шта човјек писат може ,коме Господ не поможе.

Може може, невриједи ,све то брзо изблиједи.

Надахнуће ненадно је,јер Господње дјело то је.

Надахнуће не чека се ,њега Господ шаље зна се.

Оно падне на човјека ,када Господ буде река.

Оном ко је Богу ближи , да Господњи пут подржи.

Господ таке људе ствара, и улива свога дара.

Небеска се пјесма поји ђе духовни извор стоји

Црква фале диже Богу па умрли живјет могу

Зато Србин цркве гради ,ту је мјесто часној бради

Ту Владика Свете збори, ту се народ Богу моли.

Ту се свете књиге уче , ту се Богу пале луче.

Ту се причес света прима ,Бог је с нама Бога има

Свети оци, калуђери од ујутру до вечери,

За народ се моле Богу да помогну то што могу.

Ту је Света литургија ,та је пјесма најмудрија

То је Свето српско здање, то је Божје поимање

Ту Дух Свети вазда бдије ,ту је чело па̂метније

Ту је Господ сабро своје, ту нам дјеца пјесме поје.

Српски народ пјесма држи , и зато је Богу ближи.

На земљи нам ђаво пр‘ети , одавно смо народ свети.

Од Косова а и прије, због порока проклетије.

Због нашега усуд рада ,што дан дањи ево влада.

Постали смо, народ жртва, оће да нас виде мртва.

Ко Исуса кад убише,он постаде нешто више.

Зато појмо Богу своме, он ће роду небескоме.

Дати маха , надахнуће,да се множе српске куће.

Да у српству влада слога, да фалимо вишњег Бога.

Да се Ради како ваља, да се српска снага ствара,

да нам земља има краља....