ЂОРЂЕ ХАЈДУКОВИЋ: НАЈВИШЕ СМО ПОНОСНИ НА САРАДЊУ СА УДРУЖЕЊЕМ У БЕРАНАМА
ИНТЕРВЈУ ЗА ГЛАС ХОЛМИЈЕ СА ЂОРЂЕМ ХАЈДУКОВИЋЕМ: НАЈВИШЕ СМО ПОНОСНИ НА САРАДЊУ СА УДРУЖЕЊЕМ У БЕРАНАМА
Горан Киковић, главни и одговорни уредник часописа ''Глас Холмије'' у разговору са Ђорђем Хајдуковићем,секретаром Удружења ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца у банатском мјесту Војвода Степа, у општини Нова Црња-Војводина,који се радо одазвао да говори за часописа ''Глас Холмије'' о раду Удружења ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца и јубилеју стогодишњег трајања добровољачког насеља Војвода Степа.
Ђорђе Хајдуковић рођен 1975. године у Зрењанину. По занимању економиста запослен у Општинској управи Нова Црња. Секретар је Удружења ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца Војвода Степа од оснивања. Активни учесник свих дешавања у удружењу и у организовању свих програма. Аутор изложбе о раду Удружења "Првих десет година" која је била изложена и у Беранама.
КИКОВИЋ:Поштовани господине Хајдуковићу,колико ми је познато крајем 2005. године на иницијативу др Милана Мицића, историчара, који је око себе окупио прије свега потомке али и поштоваоце добровољаца који су населили и основали насеље Војвода Степа поново је активиран рад Удружења ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца. Шта је до сада урађено у протеклих 16.година?
ХАЈДУКОВИЋ: Од краја 2005. године када је званично одржан и први програм у организацији Удружења до данас урађено је много тога да се од заборава отргне један део наше славне историје, да се не забораве наши преци који су ту историју писали и да се на најбољи начин афирмише село који су оформили у Банату, наша Војвода Степа. Тешко је све побројати а да се нешто или неко не заборави. У најкраћем то је пре свега четрнаест пута манифестација "Дани Војвода Степе", обележавање 150 година од рођења војводе Степе Степановића, гостовање изложбе "Војвода Степа Степановић 1856-1929" Народног музеја из Чачка, домаћин обележавања 95. година од формирања Прве српске добровољачке дивизије,свечано обележавање сто година од потписивања примирја у Првем светском рату, откривање спомен чесме у част обележавање 150 година од рођења војводе Степе Степановића , проналажење и откривање спомен плоче Александру IКарађорђевићу као и огроман допринос томе да спомен комплекс у центру Војвода Степе посвећен Великом рату изгледа импозантно.
КИКОВИЋ: Прије дванаест година тачније 13. марта 2010.године у банатском мјесту Војвода Степа, у општини Нова Црња, потписана је Повеља о братимљењу два Удружења са истим именом Удружење ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца. Шта нам за часопис ''Глас Холмије'' можете рећи о тој братској сарадњи?
ХАЈДУКОВИЋ: Повеља о братимљењу којка је потписана пре скоро дванаест година је једна од три нашег Удружења. Бићу субјективан и рећи да смо на "нашу" највише поносни. Од момента када смо започели наше братствовање и заједнички рад на неговању традиције везане за Велики рат имамо однос пун поштовања и братске љубави. Наши сусрети одишу топлином и граде мост не само између два Удружења са истим циљем, него и између истог народа у сада две државе. Промоције ваших књига, представљање уметника, гуслара из Васојевића, промоције Вашег цењеног часописа су биле обавезни део наше манифестације "Дани Војвода Степе" с једне стране док смо ми представљали свој рад и појединце на вашој манифестацији "Дани сјећања на српске јунаке и добровољце". Са великом жаљењем морам констатовати да ево већ другу годину пандемија не дозвољава да наша дружења буду као и раније али комуникација и подршка никад нису изостале. Надам се да ће ускоро све бити нао некада и да ћемо се дружити како у Беранама тако и у Војвода Степи.
КИКОВИЋ: Поштовани господине Хајдуковићу,Ви сте једно од најктивнијих Удружења у Србији можете ли нам набројати све манифестације које сте огранизовали кроз историјска предавања, трибине, промоције књигâ и часописâ, гдје су се окупљали заинтересовани за оне теме које су дио свијетле традиције које сте ви отргли од заборава?
ХАЈДУКОВИЋ: Удружење је модерно, добро организовано, технички изванредно опремљено са одличним условима за квалитетан рад. Чланови су сопственим радом и средствима уредили просторије за потребе Удружења које су добили на коришћење од Месне заједнице. У тим просторијама, које користимо за састанке, смештена је богата архивска и завичајна грађа, библиотека, а имамо и свој сајт.
Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца Војвода Степа је носилац културног живота у свом месту. Јер, поред организовања културне манифестације ''Дани Војвода Степе'', током године обележавају се значајни датуми везане за историју добровољачког покрета и добровољаштва и насеља Војвода Степа.
Удружење има 60-так чланова. Председник Удружења у периоду од 2005. до 2010. године био је Милан Мицић. Од 2010. године председник је Бранко Савић.
Од самог оснивања један од дефинисаних циљева и активности је било и организовање предавања са темама из наше историје. Све је почело крајем 2005. године предавањем др Момчила Диклића, наставило се Вашим предавањем у Војвода Степи 26. јануара 2006. године и наставило активностима које су изњедриле и манифестацију која је постала временом наш бренд. У марту 2006. године одржана је свечана академија поводом 150 година од рођења војводе Степе Степановића. Крајем године у центру села подигнута је и спомен чесма тим поводом. Ова дешавања су показала да у Удружењу има потенцијала и за нешто више. Марта 2007. године одржана је прва манифестација "Дани Војвода Степе" и до данас је манифестација одржана четрнаест пута. За то време кроз преко двестотине различитих програма публици у Војвода Степи представили су се многи истакнути историчари: Ранко Кончар, Миле Бјелајац, Мира Радојевић, Синиша Мишић, Саша Марковић, књижевници: Светлана Велмар Јанковић, Јован Зивлак, Давид Кецман, Урош Петровић, Александар Гаталица, Славиша Павловић, Александар Диклић, глумци: Миша Јанкетић, Љиљана Благојевић, Предраг Ејдус, Тома Курузовић, Лепомир Ивковић, Бошко Пулетић, Весна Станковић, Владан Савић, Горан Султановић, Горица Поповић, спортисти:Милан Ђурић, Момир Рнић, Никола Куљача, Дејан Савић , фолклорни ансамбл "Вила" из Новог Сада,културно уметничка друштва, певачке групе, аматерска позоришта из читаве Војводине.
КИКОВИЋ:Ове 2022.године се навршава 100 година од насељавања мјеста Војвода Степа.Можете ли за наше читаоце укратко објаснити настанак мјеста и назив као и живот у овом прелијепом селу у протеклих сто година?
ХАЈДУКОВИЋ: Војвода Степа, насеље новоцрњанске општине. Основали су га српски добровољци, учесници Првог светског рата и Солунског фронта, који су за своје херојство и несебичну љубав према отаџбини добили земљу у Банату, на имању грофа Чекоњића. Мајур Леони, и околне мајуре, је населило 397 добровољаца и 245 колониста, аутоколониста и оптаната из Батање, из Мађарске, и околине Темишвара из Румуније. Стигли су на ледину на којој су биле само три зграде грофовог мајура. Насељавали су се и груписали по завичајној основи. Није им било лако. Ненавикли на равницу, климу, воду, храну, тежак физички рад, колективни смештај, болести, мукотрпно и тешко су се прилагођавали новом крајолику. Али, упорност и жеља да се деци и породицама обезбеде што бољи услови за живот били су јачи од тешкоћа и проблема. И 1923. године ничу прве куће од набоја, саграђене готово преко ноћи, мобом. Ново село брзо добија обрисе, а његови становници се у својој немаштини, сиромаштву, болестима и честим умирањима, сналазе како знају и умеју у бескрајној равници.
Ново село прозваше Леоновац, по мајуру на који су дошли. Али, досељеници су били незадовољни именом села, па су 1926. године одлучили да насељу дају име Војвода Степа, по свом славном команданту војводи Степи Степановићу. Група досељеника је отпутовала у Чачак код пензионисаног војводе да им допусти да свом месту дају његово име. Он их је саветовао да селу дају име неког министра јер ће од њега имати више користи. Међутим, досељеници га нису послушали и од јесени 1927. године уместо имена Леоновац у службеној употреби је име Војвода Степа. У годинама до другог светског рата изграђена је школа, општиснка зграда, соклоски дом, црква посвећена св. Василију Осторшком, основани ловачко, ватрогасно друштво, соколско друштво, фудбалски клуб. Данас, Војвода Степа има око 1000 становника који се углавном баве пољопривредом. За десет деценија постојања насеље се развијало и побољшавало услове живота својих мештана. Војвода Степа је данас једно модерно насеље са потпуно уређеном инфраструктуром које није заобишла судбина већине насеља а то је да број становника рапидно опада. То је оно што једино квари слику о овом лепом селу.
КИКОВИЋ: Поштовани господине Хајдуковићу, у сваком разговору питамо нашег саговорника какво имате мишљење о часопису Глас Холмије?
ХАЈДУКОВИЋ: Изузетна ми је част да се читаоцима могу обратити у часопису који веома ценим и који пратим од првог броја. У мени имате верног читаоца и сарадника."Глас холмије" има своју мисију од које не одступа. То је чврсто упориште историјске истине које чува српски језик и ћирилицу, пропагира културне и традиционалне вредности и афирмише Васојевиће. Једна "ширина" која плени.
КИКОВИЋ: Шта можете да поручите читаоцима Гласа Холмије?
ХАЈДУКОВИЋ:Читаоцима "Гласа Холмије" би пре свега пожелео добро здравље и да остану верни часопису уз поруке које он шири : будимо своји на своме, чувајмо своје, поштујмо туће.
