УДРУЖЕЊЕ СЈЕВЕРАЦ ИЗ ПОДГОРИЦЕ ПРОМОВИСАЛО ТРИ КЊИГЕ И ПРИМИЛО НОВЕ ЧЛАНОВЕ

ПРОМОВИСАНЕ ТРИ КЊИГЕ УДРУЖЕЊА СЈЕВЕРАЦ

Удружење књижевника и других стваралаца „Сјеверац“ Подгорица, на Васкрс, организовало је промоцију књига својим члановима у просторијама Удружења.
Милован Мишо Кубуровић промовисао је књиге: „Тако су говорили ријечима и сликама“ и „Народне духовитости“ а Марко Гиљача књигу „Трагом прошлости“.
О књигам су говорили: Видак Вукићевић, мр Слободан Чуровић АПИС и Бранко Бато Крковић.
Програм је водио Бранко Крковић.

Дружење је поздравио Миленко Калезић уз струне гусала са пјесмом о Васкрсу.
Милован је 50 година живио и стварао у Данској али је Васојевиће и Црну Гору у срцу носио што потврђују не само ове двије књиге, које данас промовишемо, него све што је до сада објавио. Колики је чувар традиције потврђују његови стихови и његов дијалекат говора као да није кретао из Васојевића, рекао је Вукићевић.

"Социјална обезправљеност свога народа натјера га да поред пера и слова учествује и покреће велики број хуманитарних акција, родбинских и завичајних сусрета. Одавно је члан удружења књижевника Србије и Црне Горе.

Васојевићи су од памтивијека били колијевка усменог народног стваралаштва. Многи су Васојевићи сакупљали бисере, а Милован ниже и ствара најљепше ђердане узвишеног живота, лијепим и непоновљивим нашим српским језиком. Рођен у Поткомовљу, на изворишту Српства, са енергетским набојем и светосавском вјером има на претек мотива за духовност и родољубље."

(Видак Вукићевић Васкрс 2018. Подгорица)

Као да је заклет, господин Кубуровић витешки је ријешен да свом српском роду , гуслама, пером, стиховима у десетерцу и осмерцу, са успјелом римом и ритмитком оставља свједочанство у писаној форми.

Кубуровић је књижевној јавности од раније познат као врсни пјесник, приповједач, народни памтиша и хуманиста. Приредио је занимљиве књиге, потребне на овој низбрдици нашег духовног живота, сакупио је мисаоник, горионик добрих аналитичких промишљања, философирања, по оном спасоносном упитнику и загонетки „ничега превише, ничега премало“, јер овакве књиге су увијек добродошле рекао је Чуровић.
Учен на очевом крилу, који је био првак у југословенском гусларству за вријема Александра Карађорђевића, зашто је примао учитељску плату, знао је да ако се забораве преци изгубиће се потомци. И није чудо што га је Господ подарио и обдарио као гуслара, пјесника и књижевника, који је стиховима овјековјечио многе историјске личности и догађаје Српским језиком и ћириличним писмом.

Милованово златно перо и свето гудало прошло је не само Европу него ципан – цијели свијет казао је Бранко Крковић.

Радослав Раде Петричевић прочитао је стихове посвећене Кубуровићу, за ову прилику.
Кубуровић захвалио се свима који су присуствовали промоцији књига а посебно оним који су говорили о књигама.

У овој књизи Марко Гиљача педантни биљежник оног некадашњег, трајног Србинова надахнућа, кроз обичаје даје слику како се некад живјело, Богом молило и ходило, људски зборило и творило. И док год је тог непролазног жара Божије ријечи било у нама, док смо славили славе, братски поступали и живјели, ми смо били светосавски народ достојан предака. Онај народ који нема тла под ногама осуђен је на вјечито беспуће и пребрис казао је Слободан Чуровић.

“И док год имамо овакве достојнепотомке ми ћемо знати ко смо и што смо и да је људска ријеч најјача тврђава а чојско јунаштво највеће занимање.” ( Рецензија - Мр Слободан М. Чуровић из књиге Трагом прошлости - Марко Гиљача)

Гиљача се захвалио свима са жељом да се чешће дружимо и братски уважавамо.
Предсједник Удружења Милован Кубуровић уручио је пртизнања: Захвалницу Милици Петричевић, Диплому Милојки Кубуровић и Бронзану повељу Вукоти Радевићу и чланске књижице новим члановима Удружења „Сјеверац“: Милојки Кубуровић, Браниславу Оташевићу, Давиду Лалићу, Горану Киковићу, Леку Петровићу, Михаилу Перовићу и Видаку Вукићевићу а затим су казивали стихове Перо Вујотић, Веселин Вујовић ВИВЕТ, Милојка Кубуровић, Милован Кубуровић а скуп је са фрулом пратио Жељко Мартиновић.
Дружење је настављено уз софру и пиће, гусле и фрулу.

Бранко Бато Крковић