logo3

УДРУЖЕЊЕ РАТНИХ ДОБРОВОЉАЦА 1912-1918 ЊИХОВИХ ПОТОМАКА И ПОШТОВАЛАЦА БЕРАНЕ- РУКОВОДСТВО

УДРУЖЕЊЕ ДАНАС (ОБНОВА РАДА 1996. ГОДИНЕ)

Циљ постојања Удружења данас јесте да окупља потомке и поштоваоце ратних добровољаца ради његовања славних слободарских традиција добровољачког пократа,слоге,развијања патриотских осјећања ,чување духовних вриједности и културних добара српског народа.Удружење у Беранама ради и дјелује преко регионалног одбора који има своје о ргане:Скупштину, предсједника,потпредсједника, секретара и два члана руководства Удружења.Удружење односно регионални одбор,  има мјесне секције,секцију младих и секцију жена,које раде и дјелују на његовању славних слободарских традиција добровољачког пократа. Сви органи Удружења раде из почасти и добровољно.

Рад Удружења је обновио 15. Новембра 1996-те  публициста Радомир П. Губеринић, који је био први предсједник. Почасни предсједник био је угледни старина из села Калудре Љубомир Бабић као једини живи добровољац из Балканских и Првог свјетског рата, потпредсједник примаријус др Миленко Вујовић, чланови одбора су: правник Милош Барјактаровић, професор историје Драгомир Мијатовић  и агроном Марко Бабовић

ПРЕДСЈЕДНИШТВО УДРУЖЕЊА РАТНИХ ДОБРОВОЉАЦА 1912-1918. ЊИХОВИХ ПОТОМАКА И ПОШТОВАЛАЦА БЕРАНЕ ЧИНЕ ОД 2014. ДО ДАНАС ЧИНЕ : 

1. ПОЧАСНИ ПРЕДСЈЕДНИК ГОРАН КИКОВИЋ
2. ПРЕДСЈЕДНИК МИЛИЧКО ТРИФИНОВИЋ
3. ПОТПРЕДСЈЕДНИК ДРАГАН РАДИЋ
4. ПОТПРЕДСЈЕДНИК МИШО БОЈОВИЋ
5. ПОТПРЕДСЈЕДНИК ДУШАН ПОПОВИЋ
6. ПОТПРЕДСЈЕДНИК РАДОВАН ГУБЕРИНИЋ
7. СЕКРЕТАР ЖИВКО БЈЕЛАНОВИЋ 
8. ЧЛАН ПРЕДСЈЕДНИШТВА ДОБРИВОЈЕ ВЕШОВИЋ
9 .ЧЛАН ПРЕДСЈЕДНИШТВА ДР ДАНИЛО СТИЈОВИЋ

Фотографија корисника Горан Ивана Киковић

ПОЧАСНИ ПРЕДСЈЕДНИК

Горан Киковић рођен је 28.07.1975. у Иванграду (данашњим Беранама), од оца Страхиње и мајке Даринке-Маре, дјевојачко Божовић. Основну школу учио је у Ровцима и Доњој Ржаници. Гимназију завршио у Беранама. Дипломирао је на Филозофском факултету Универзитета у Приштини на одсјеку за Историју на теми ''Војвода Павле Ђуришић''. Још као студент био је сарадник листа Саваза студената Универзитета у Приштини ''Потпис''. До сада је објавио шест књига: ''Војвода Павле Ђуришић'', Подгорица, 2003., ''Велика народна скупштина српског народа у Црној Гори'' Подгорица 1918.'', Беране, 2006., ''Развој просвјете и школства у Доњим Васојевићима (са посебним освртом на основне школе у Доњој Ржаници, Калудри, Загорју, Ровцима и Ријеци Марсенића)'', Беране, 2008., ''Мило Кењић са својим батаљоном у борби за слободу и уједињење српскога народа'', Беране, 2010. и ''Преци и потомци'', Беране, 2014. ''Српски народ у Црној Гори кроз вјекове'', Беране 2016. У штампи му је књига ''Васојевићи у борби за Српско и Југословенско уједињење од 1914. до 1918. године''. Бавећи се проуочавањем историје српскога народа учествовао је на многим научним скуповима и округлим столовима. Објавио је значајан број текстова, чланака и прилога у многим листовима и часописима у земљи и иностранству, у којима се бори против фалсификовања историје српскога народа. Добитник је многих награда, повеља, плакета, захвалница, ордења и признања међу којима: Награде за публистички рад и истраживање из историје Српског народа са територије Васојевића, која носи назив ''Радомир П. Губеринић'', за 2015. годину, одликовање Златни орден првог степена ''Драгољуб Дража Михаиловић'' за несумњиве заслуге и допринос у одбрани Српства и Равногорства, као израз за рад, верност и постигнуте резултате и бројних других, плакета и захвалница, међу којима ''Велике повеље'' Удружења српских књижевника и пјесника Срба у Црној Гори и расејању ''Горска Вила'' са сједиштем у Подгорици, ''Велике српске повеље'' које му је додијелило Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца Регионални одбор Беране, поводом 100 годишњице Мојковачке битке и двадесетогодишњице обнове рада Удружења 18. фебруара 2016. Добитник је Козачког- руског одликовања Светог Ђорђа, којег му је уручио козачки атаман из Москве Виктор Заплатин. Од 25. јануара 2018. када добија престижно признање од Савеза писаца Русије ''Златну медаљу А.С.Пушкина за вјерност слову и дјелу'', које су у Црној Гори поред њега добили Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије и новинар и књижевник Бранислав Оташевић. Добитник је ''Косметске звезде'' за изузетне зслуге за новинарство у 2018. години које му је додијелило Друштво полицијских ратника Републике Србије 26.маја 2018. у граду Сталаћу. Од 27.јуна 2018. Године је почасни грађанин општине Ћићевц у Србији.
Jедан је од оснивача Српског културног центра ''Жупан Првослав''- Беране, члан УО од оснивања, од октобра 2003. до септембра 2005. Био је потпредсједник, а од 2005. до 2010. и вршилац дужности предсједника СКЦ-а. Био је предсједник и оснивач Српског историјско-културног друштва ''Никола Васојевић''-Беране од оснивања 2008. до 2014., главни и одговорни је уредник часописа за књижевност, историју и културу ''Глас Холмије'', члан је редакције часописа за обнову српске културе и традиције ''Србобран''-Беране, члан је Удружења српских књижевника у отаџбини и расејању - Београд, Југословенске књижевне заједнице, Удружења српских књижевника и пјесника Срба у Црној Гори и расејању ''Горска Вила'' са сједиштем у Подгорици. Био је предсједник Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца Регионални одбор Беране од 21.12. 2001. до 28.06.2014. Сада је почасни предсједник Удружења.Члан је Удружења новинара Црне Горе . Од 2.септембра 2017.године обавља функцију предсједника Српске Народне Одбране Васојевића и Лимске долине. Организатор је многих културних догађаја и традиционалних манифестација као што су: ''Савинданске свечаности'', ''Видовданске свечаности'', ''Дани сјећања на српске јунаке и добровољце'' и многе друге које обиљежавају славну прошлост наших предака и афирмишу Српску културну баштину на простору Васојевића. У два мандата био је одборник у СО Беране и шеф одборничких клубова Српске листе и Нове Српске Демократије, а дужност предсједника Скупштине општине Беране обављао је од 24. марта 2014. до 12.априла 2018.године.Сада обавља дужност потпредсједника СО Беране.

Фотографија корисника Горан Ивана Киковић

 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

Миличко Трифуновић рођен је у селу Заграђу (Полица), од оца Милорада и мајке Достане, дјевојачко Секулић. Основну школу завршио је у родном мјесту, а гимназију у Беранама. Вишу Комерцијалну школу завршава у Пећи, а потом уписује други степен Економског факултета у Нишу, гдје је и апсолвирао. Радио је у органима управе Општине Беране до 1987. на радним мјестима референта за разрез пореза, референта за грађанска питања, потом као матичар пуних десет година. А након завршавања првог степена Економског факултета ради као инспектор друштвене организације. Од 1987. прелази да ради на пословима и радним задацима у Управи за некретнине, на пословима првог савјетника. Према општем мишљењу на свим пословима на којима се налазио истакао се као марљив и ревностан службеник и поштен радник, који је увијек био на услузи грађанима.
Од 16. фебруара 2007. до 3. јуна 2011. био је секретар Удружења - секција Полица. Потпредсједник Удружења је од 27.фебруара 2012., када на то мјесто долази са мјеста предсједника Поличке секције, једне од најстаријих и најактивнијих скција у Удружењу. Био је и предсједник одбора за подизање споменика попу Јосифу Михајловићу Поповићу, који је подигнут 16. октобра 2011. код Цркве Свете Тројице на Полици. Од Видовдана 2014. године је предсједник Удружења у Беранама.

Фотографија корисника Горан Ивана Киковић

ПОТПРЕДСЈЕДНИК

Драган Радић рођен је 01.10.1949.у Беранама, од оца Стојана и мајке Данице, дјевојачко Стијовић. Основну школу и гимназију завршио је у Беранама, а Економски факултет у Подгорици. Радни вијек је отпочео у ''ХТП Беране'' и био 12 година финансијски руководилац и директор. Потом је основао приватну фирму ''Тренд комерц'', која се бавила финансијско-рачуноводственим пословима. Такође је 8 година био судски вјештак за финансијске послове. Од 1998-2002 године био је начелник-секретар Секретаријата за уређење простора и стамбено комуналне дјелатности. Од 2002-2011 радио је као помоћник секретара за уређење простора и стамбено комуналне дјелатности СО Беране. Радио је и у Секретаријату за друштвене дјелатности на пословима са НВО сектором. Као пензионер живи у Беранама. 
Члан је Удружења ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца-Беране и предсједник беранске секције (за подручје градских мјесних заједница Ново насеље, Парк, Стари град и Лим). Од Видовдана 2014. врши функцију потпредсједника Удружења за Беране.

Фотографија корисника Горан Ивана Киковић

ПОТПРЕДСЈЕДНИК

Мишо Бојовић рођен је 31.10.1954. у Загорију код Берана, од оца Драгомира-Драша и мајке Раде, дјевојачко Ненадовић са Полице. Основну школу завршио је у Загорју и Доњој Ржаници, а Средњу Техничку школу - дрвни смјер у Беранама. Живио и радио у Травнику у Босни и Херцеговини,на пословима Управника.Послије ратних дешавања напушта Травник 1992.и враћа се у родни крај и бави се приватним послом и отвара своју радионицу.Сада ради као пословођа у фабрици шпер плоча у Беранама.у завичају се од оснивања СНС активно бори за српска права.Био је предсједник ИО ОО Српске народне странке у Беранама, потпредсједник ИО ОО Нове Српске Демократије и Српске странке .Од оснивања секције за Доњоржанички крај члан је Удружења ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака и поштовалаца за Доњу Ржаницу, Калудру, Ровца, Загорје и Доње Луге и био је и потпредсједник секције Удружења.Ожењен са почившом супругом Јелицом са којом има сина Ивана и кћерку Ивану.Живи у Загорју код Берана. Од Видовдана 2014. је на позицији потпредсједника Удружења Беране.

Фотографија корисника Горан Ивана Киковић

ПОТПРЕДСЈЕДНИК

Душан Поповић рођен је 19.03.1948. у Лушцу код Берана од оца Миливоја и мајке Рабије, дјевојачко Вучељић. Основну школу и гимназију завршио је у Беранама. Вишу педагошку школу завршио је у Призрену, смјер српско-хрватски језик и књижевност. Радни вијек отпочео у беранским основним школама ''Вук Караџић'' и ''Вукашин Радуновић'', а од 1976. до 1995. ради као наставник српско-хрватског језика и књижевности у Основним школама у Гусињу и Мурини. Од 1995. заснива радни однос у основној школи ''Доња Ржаница'', у којој и данас ради. Живи у Лушцу код Берана. Потомак је ратног добровољца, оца Миливоја Поповића из Лушца код Берана, а у доба пред балканске ратове и великих јунака какав је био Поп Максим Поповић, познатији као Поп Лужац.
Именован је на Видовдан 2012. од стране Удружења ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца-Беране за предсједника Лужачко-Долачке секције.А од Видовдана 2014. обавља функцију потпредсједника Удружења за Беране.

ПОТПРЕДСЈЕДНИК

Радован Губеринић рођен је 31.01.1958. у Савином Селу код Врбаса у Војводини (Србија), од оца Радомира и мајке Даринке, дјевојачко Ћетковић. Основну школу завршио у Будимљи код Берана, а осмогодишњу и гимназију у Беранама. Вишу комерцијалну завршио је у Пећи (Косово и Метохија). Радни ангажман је отпочео од 1981. у ХТП ''Беране'' и радио у том предузећу до 2000. Са породицом живи у Будимљи на свом имању бавећи се пољопривредом. Ожењен са Маром, дјевојачко Јеврић и има два сина Петра и Јована, који су ожењени и породични људи. Обавља дужност секретара у Будимској секцији Удружења ратних добровољаца 1912-1918, потомака и поштовалаца од њеног оснивања.Од Видовдана 2014. обавља дужност потпредсједника Удружења у Беранама.

ЧЛАН ПРЕДСЈЕДНИШТВА

Добривоје Вешовић рођен је 15.03.1942. у Црном Врху код Берана, од оца Драгића и мајке Пољке, дјевојачко Дубак. Основну школу завршио у Црном Врху, а гимназију у Беранама. Дипломирао је на Архитектонском факултету у Београду. Радни вијек почео у Беранама, потом радио у Прибоју, затим се враћа у Беране, гдје је радио на пословима у својој струци као архитекта. Једно вријеме радио у Будви при минитарству Уређења простора, одјељење Будва. А онда заснива радни однос у Беранама на пословима Главног урбанисте. Био је начелник-секретар секретаријата СО Беране за Уређење простора и стамбено комуналне послове и са тог мјеста 2001. одлази у пензију.
Од 10. јуна 2004. бива именован за члана руководства Удружења Регионалног одбора Беране, гдје је својим стручним радом на пројектима конципирања споменика, које је подигло Удружење, помогао да се на квалитетан и стручан начин одрађују зацртани пројекти. Живи у Беранама. Од Видовдана 2014. именован је на функцију члана предсједништва Удружења за Беране.

ЧЛАН ПРЕДСЈЕДНИШТВА

Доктор Данило Стијовић рођен је у селу Маште (Полица) 1942., од оца Јанка и мајке Љубице, дјевојачко Секулић. Основну школу завршио је у родном мјесту, а гимназију у Беранама. Дипломирао је на Стоматолошком факултету Универзитета у Београду. Радни вијек провео је у Здравственом центру у Беранама. Сада је пензионер и живи у свом родном мјесту.
Члан је Удружења од 2005. године када заједно са Радомиром Губеринићем покреће акцију око подизања споменика знаменитом стотинашу и јунаку Или-Петри Стијовићу на планни Гиљеви на Пештерској висоравни, који је погинуо 1861. у походу триста Васојевића према Србији. Од Видовдана 2014. именован је на функцију члана предсједништва Удружења за Беране.