У ЧАСТ РАДОМИРА П. ГУБЕРИНИЋА И ОВЕ ГОДИНЕ БИЋЕ ДОДИЈЕЉЕНА НАГРАДА

У ЧАСТ РАДОМИРА П. ГУБЕРИНИЋА И ОВЕ ГОДИНЕ БИЋЕ ДОДИЈЕЉЕНА НАГРАДА

КО ЈЕ БИО РАДОМИР П. ГУБЕРИНИЋ!?

Радомир Петров Губеринић рођен је 1927.године у Будимљи код Берана. Основну школу је учио у родном мјесту, а средњу економску школу у Старом Бечеју у Војводини, пошто је његова породица од 1946. до 1963. живјела у Савином Селу код Врбаса као колонистичка. Тамо је радио као културно-просвјетни референт у Среском одбору ССЈ у Кули, а затим у привреди.Завршио је први степен економије на Економском факултету у Суботици. Сарадњом у београдском ''Јежу'' 1953. почео се бавити новинарством и публицистиком. Објављивао је у многим листовима и часописима запажене прилоге о историји Васојевића. Као посебна издања објавио је: ''Сеобе са горњег Лима, Ибра и Таре'', Горњи Милановац, 1976., ''Однос Књаза Николе према Доњим Васојевићима (1875-1886)'' Иванград (Беране), 1984., ''Стари трг и рудник Брсково-трг Брсково на Лиму а не на Тари'', Иванград (Беране) 1985., ''Братство Губеринића и његови огранци'', Ниш, 1987., ''Будимља'', Београд, 1994., ''Буне у Васојевићима'', Београд, 1996., ''Манастир Ђурђеви ступови'', Андријевица, 1996., ''Кнез Никола Васојевић и Књажевина Васојевићи'', Андријевица, 1998., ''Легенде'', Бијело Поље, 1996., ''Документа о Васојевићкој области (1861-1912.)'', Београд, 2001., ''Пуниша Рачић-живот за једну идеју'' ,(као коаутор са др Драгомиром Кићовићем), 2002., ''Манастир Шудиково'', Андријевица, 1997., ''О старости Срба на Балкану'', Београд, 2002., ''Томица Чукић - вјерник српства и отаџбине'', (као коаутор са др Миленком Вујовићем), Београд, 2003., ''Младотурски злочини у Полимљу (1908-1912)'', Београд, 2004. 
Радомир Губеринић није само био врсни познавалац историје српскога народа, већ је заједно са групом потомака и поштовалаца обновио 15. новембра 1996-те рад Удружења ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца, и био први предсједник. На тој дужности се налазио све до 21.12.2001., када се због болести повукао са функције предсједника, али је и даље био члан руководства у Беранама и члан Главног одбора Удружења у Београду. Умро је 11. априла 2006. године у 79. години и сахрањен на Будимском гробљу.

Да вас подсјетимо: Удружење ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца Беране и часопис Глас Холмије од 2013. године успоставили су завичајну Награду за публицистички рад и истраживање из историје Српског народа са територије Васојевића коју додјељују истакнутим појединцима који су са простора Васојевића а, који објављују дјела која афирмишу овај крај. Награда носи назив - ''Радомир П. Губеринић'' – до сада су је примили: за 2013. Годину публициста и новинар Вукосав Вуле Ракетић,за књигу ''Хероина великог срца'', која говори о животу и раду Дивне Вековић,за 2014. књижевник Бранислав Оташевић,за књигу ''Милован Ђилас-скица за портрете'', историчар Горан Киковић,за 2015. годину за књигу ''Преци и Потомци'' –монографија Удружења ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца Беране,генерал др Лука Кастратовић, за 2016. за књигу ''Сердари, војводе и генерали из Васојевића'', проф. др Марко Кнежевић,за 2017. годину за књигу ''Велика и Новшиће'', академик професор доктор Јован Бабовић за 2018. Годину за књигу ''Од Комова до Српске Атине'' . И ове године жири је донио одлуку да она буде додијељена професору доктору Славољубу Ђукићу за 2019. годину за књигу '' Васојевић свој на своме – навијек и амин''.