У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ „РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ“ У РАЧИ ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈЕ КЊИГЕ ГОРАНА КИКОВИЋА И ЧАСОПИСА ГЛАС ХОЛМИЈЕ

У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ „РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ“ У РАЧИ ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈЕ КЊИГЕ ГОРАНА КИКОВИЋА И ЧАСОПИСА ГЛАС ХОЛМИЈЕ

У оквиру традиционалне манифестације “ПРИЈАТЕЉСКИ И БРАТСКИ СУСРЕТИ КРОЗ ГРАДОВЕ И МJЕСТА СРБИЈЕ 2022“ одржана је промоција књиге историчара Горана Киковића ,“Васојевићке бригаде у балканским и Првом свјетском рату. 1912-1918.“ и промоција 53.броја часописа Глас Холмије. У програму су учествовали: Горан Киковић, аутор књиге и главни и одговорни уредник Глас Холмије,Давид Лалић, рецензент књиге и члан издавачког савјета часописа Глас Холмије, Миличко Трифуновић, предсједник Удружења добровољаца Беране и члан издавачког савјета часописа Глас Холмије и гуслар Боривоје Делетић. Скуп је поздравила и најавила госте директор Народне библиотеке “Радоје Домановић“ Маја Ветровић,која је истакла да јој је посебно драгода дочека госте из Црне Горе.

О књизи “Васојевићке бригаде у балканским и Првом свјетском рату. 1912-1918. своје слово је дао Давид Лалић,који рекао следеће: ред нама је рукопис Горана Киковића, професора и истраживача прошлости српскога народа на горњем току Лима, али и шире, која својим садржајем плијени пажњу љубитеља историјске ријечи, али и обичних читалаца.

Рукопис је насловљен “Васојевићке бригаде у балканским и Првом свјетском рату од 1912. до 1918. године“. Монографија је приређена са именима хиљаде Васојевића која се први пут јавно објављују на једном мјесту. Ова монографија даје информације о свим погинулим и умрлим војницима из долине Лима које су својим дјеловањем, личном храброшћу и разборитошћу дали своје животе на достојан начин како у борби против Турака за ослобођење од вишевјековног ропства, тако и у борби против аустоугарске окупације. Ова вриједна књига, плод дугогодишњег истраживања и научно-историографски заснована на документима, пружа обиље података који се први пут објављују сажето, тематски интегрисани на једном мјесту, што читаоцу омогућава лако поимање историјских прилика и разумијевање улоге истакнутих протагониста у њима.

У тематској разуђености штива монографије налазимо многе, први пут поменуте и у историографији недовољно обрађене личности. Кроз редове ове књиге провијава став о вриједностима у друштву уопште. Види се с једне стране напор, самоодрицање наших предака у жељи да дођу до слободе, скидање јарма ропства с врата, патриотизам до неслућених граница праћен самоодрицањем.

Сâм аутор је написао више радова и књига на ову тему која су позитивно оцијењене од критике и прихваћене од читалачког аудиторијума. Простор је вјечити оквир живота, иако је у суштини бесконачан, као што је и бесконачна људска мисао. Горан Киковић у свом стваралачком поступку настоји да га упозна што је могуће свестраније и у корелацији са квалитетом живљења човјека и људским заједница у њему. Своја виђења износи у разним приликама и разним поводима.

Књига није много обимна , али по питањима која су у њој покренута врло интересантна, па док се чита изазива размишљања, компарације па и лична одређења. Она је допринос објективном тумачењу времена у прошлости и садашњости, објективна анализа о узроцима и посљедицама догађаја, чиме помаже разумијевање истих.

Идеја да се појави ова књига дошла је као жеља да се што више историјског материјала сабере и да се објави историјска слава српске војске која је у времену Балканских ратова и Првог свјетског рата чинила чуда од јунаштва, а српски народ се послије 457 година ослободио турског јарма и зулума и исто тако јуначки дочекао аустороугарског окупатора.

Циљ појављивања ове вриједне монографије јесте да се великим мозаиком догађаја и личности оствари богат сазнајни и емотивни доживљај који је, донекле, и мемоарског карактера, јер се у њој налазе имена погинулих и умрлих предака и њихове биографије.

Књига осликава драму и славу српског народа и хронолошки обухвата тематски одабране текстове у којима су доминантни етички елементи као што су: хуманизам, оптимизам, епски менталитет као и интелектуални успон који служи за понос роду српскоме. Књига има сазнајно-научни карактер, а основни њен мотив је доживљај једног херојског времена и његових главних актера у дужем периоду. Аутор одаје почаст и дивљење прегаоцима који су у ратним условима сачували од заборава свој понос, јер треба замислити изгладњелог ратника који сједећи на снијегу албанских гудура, “руком коју не осјећа, биљежи свој живот“.

Читајући ову књигу која својим насловом говори да су преци и потомци повезани, јер без сазнања о прецима, која нам аутор зналачки сјајно представља, не бисмо знали за славне епопеје: Вртијељке, Мокре, Шекулара, Полице, Калудре, Виситора, Гребана, Дечана, Богићевице, Гласинца, Млађа, Брегалнице, Скадра, Мојковца… Овом књигом аутор нас подсјећа да смо народ снажног надахнућа и моралног наслеђа, са великим интелектуалним дометима, да смо храбар народ који живи и опстаје и у најтежим временима ропства. Кроз обиље докумената књига нам даје слику о тим бурним историјским догађајима и за њу се може рећи да је својеврсни музеј Васојевића, натопљен лирском љубављу.

И овом књигом Горан Киковић је, ношен урођеним, побуњеничким рефлексом, устао против заборава који се усађује последњих деценија и у наше биће. Зато је велика мисија ове књиге да нас зближи са нашим узорним прецима, да памтимо њихова имена и не заборавимо њихова високоетична дјела.-закључио је Лалић.

Ево већ десет година од како излази часопис “Глас Холмије“ у издању Српског историјско-културног друштва “Никола Васојевић“ из Берана.

О самој концепцији часописа, будућим плановима и тешком положају овог Српског часописа у Црној Гори говорио је његов главни и одговорни уредник Горан Киковић, професор историје, аутор осам књига, наглашавајући да је “Глас Холмије“ за десет година постојања и рада од локалног часописа постао регионални часопис који је пронашао духовну насеобину, не само у срцима Васојевића него и свих људи који желе да се на прави начин суоче са нашим културним и традиционалним вриједностима. За наш часопис знају сви Срби са обје стране Дрине, Саве и Дунава.

Са правом можемо рећи да часопис “Глас Холмије“ из дана у дан завређује све већу пажњу читалаца, иако су бројни скептици мислили да часопис неће заживјети и да нема своју будућност. Но, очигледно да су се преварили јер, како рече умни Васојевић и Србин Вук Караџић: “Народу се на силу може узети све, али му се на силу ништа не може дати“.

Киковић нам је рекао да примјерак часописа кошта 2 евра или 250 српских динара, што значи да се до сада самофинансирају од сопствене продаје и наравно помоћи донатора и спонзора. “Ми у редакцији часописа спроводимо сопствену независну српску уређивачку политику коју је Издавачки Савјет часописа усвојио још на Савиндан 2013. године јер, је Савинадан крсна слава “Глас Холмије“ – казао је главни и одговорни уредник “Гласа Холмије“ историчар Горан Киковић, објашњавајући да “овај часопис има своју културно-просвјетитељску мисију у садашњости и будућности и брана је фалсификатима дукљанско-монтенегринском прекрајању историјске истине“ као и да “садржаји часописа остварују како информативну тако и научно сазнајну и васпитну функцију и снажна су брана актуелној, агресивној ревизији континуитета српско-црногорске историје и ослободилачке борбе наших предака“.

Горан Киковић, главни и одговорни уредник Глас Холмије је овом приликом уручио Велику повељу Холмије замјенику предсједника Општине Раче Душану Ђоковићу.У његово име Велику повељу Холмије је преузела Душанова супруга.