У ДАНИЛОВГРАДУ 30. МАЈА 2019.ПОМЕН У ЧАСТ КНЕЗА ХОЛМИЈЕ НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА

У ДАНИЛОВГРАДУ ДОГОВОРЕНА МАНИФЕСТАЦИЈА  ПОВОДОМ ГОДИШЊИЦЕ ОД ПОГИБИЈЕ КНЕЗА ХОЛМИЈЕ НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА

Делегација Српске народне одбране Васојевића и лимске долине у саставу: предсједник Горан Киковић,потпредсједник Давид Лалић, секретар Бранислав Оташевић и секретар младих Драгослав Вукићевић, посјетила је 12. априла 2019.године Даниловград и том приликом са браћом из Удружења,,Бијели Павле,,, постигла договор да 30.маја 2019. заједнички организују обељежавање дана када је кнез Холмије Никола Милошевић Васојевић убијен у Доњем Загарачу од стране браће Коромана.
У част кнеза Николе Милошевића Васојевића одржаће се академија а потом ће бити промовисан часопис ''Глас Холмије'' , чији је издавач Српско историјско-културно друштво ''Никола Васојевић'' из Берана.

Према писању Радомира П. Губеринића у књизи “Кнез Никола Васојевић”, он је био високи руски официр и војни аташе у Цариграду, пројектант пута Београд-Бар, турски генерал квартермајстер, енглески конзул, оснивач прве српске школе у Санџаку

Књаз Никола Васојевић, од оца Станише (Михаила) и мајке Јоване (Ане), рођене Никшић, рођен је 1797. године у љеворечком селу Лопате. Јована је била ћерка требјешког харамбаше Лазара Никшића који се, од 1791. године, послије неуспјелог Требјешког устанка, налазио у збјегу у Горњој Морачи, са још 200 требјешких породица. За све вријеме њиховог боравка у Горњој Морачи, Петар Први се залагао да их пресели у Русију. После више молби, руска влада је то одобрила, и у неколико група, све требјешке породице су тамо пресељене. Са једном од тих група, 1804. године, отишао је и Никола Васојевић, тада седмогодишњак, заједно са мајком Јованом и очухом Глигором Радоњићем. Настанили су се у Одеској губеринији. Од 1806. до 1818. године, Никола се у Русији школује и завршава војно-инжењерску академију, а потом службује у Петрограду као војни инжењер. Након унапређења у чин капетана, распоређен је на Кавказ, гдје му је главни задатак био израда војних карата за тамошње граничне области. Године 1829. именован је за руског војног аташеа у Цариграду. Наредне године учествовао је у раду међународне комисије за разграничење Турске и Србије. Имајући потребу за таквим стручњаком, као и његову безграничну љубав према своме отачеству, књаз Милош Обреновић понудио му је да ради у служби Књажевине Србије, што је овај, након сагласности руске владе, прихватио. Први задатак био му је да изради карту новоразграничене и знатно проширене Краљевине Србије, што је обавио брзо и квалитетно. Но, будући великог духовног потенцијала, а ипак не схватајући ослабљене економске могућности заостале и дуго пљачкане Србије, као главни инжењер Књажевине, предлагао је крупне и тешко остварљиве инвестиције чије су предрачунске вриједности књаза Милоша Обреновића жестоко узнемиравале. Нарочито га је уплашио предлог за изградњу модерног магистралног пута Београд-Бар, који је поред високе цијене морао ићи преко турских територија. Овај неспоразум је био тако тежак да су сва настојања књажевског секретара Димитрија Давидовића да их помири— остала безуспјешна, утолико више што је књаз Милош у образованом Васојевићу видио будућег ривала, те је и из тог разлога сматрао да га се треба што прије отарасити. Високи руски официр и војни аташе у Цариграду, пројектант пута Београд-Бар, турски генерал квартермајстер, енглески конзул, оснивач прве српске школе у тадашњем Санџаку- сада Рашкој области.

Знајући  за  високо образовање и изванредну надареност Николе Васојевића, цариградска влада му је понудила службу као шефу инжењерске службе у турској војсци, што је он одбио, носећи се мишљу да се поново врати у Русију. Но, Турци су по сваку цијену жељели да га придобију, па су понудили положај генералк вартер мајстера свих сувопутних турских трупа у Европи, што је прихватио. Као турски генерал, 1835. године био је у обиласку Скадра и Скадарског пашалука. Исте године из Скадра одлази на Цетиње да би се упознао са Његошем који му том приликом уручује увјерење о племићком поријеклу. Године 1837. енглески амбасадор у Цариграду, лорд Понсонби, именује Николу Васојевића за вице-конзула за провинције: Босну, Херцеговину и Албанију, са сједиштем у Новом Пазару. 
Кнез Никола је без сумње био образован, предузимљив и даровит човјек. У Русији је завршио високу школу. Као даровит војни стручњак снима и ради мапе Кавказа и Закавказја... ...Кнез Никола Васојевић је говорио тринаест језика. О његовој култури, високом образовању и даровитости свједоче његове разгранате везе. Два пута иде у Енглеску, Француску, Италију... Поред Енглеске за њега и Књажевину Васојевиће интересују се и Французи. Са пољском владом у избјеглиштву склапа тајну Васојевичко-пољску конвенцију, до чије реализације није дошло грешком Пољака. Кнез активно сарађује са многим значајним личностима свога времена; са Обреновићима и намјесницима Србије, са Ами Буеом коме поклања мапе области Васојевића, Зете и Албаније које је сам цртао, у вези је са Мушицким коме такође поклања поменуте мапе, има вез са културним радницима Србије а Исидор Стојановић му посвећује пјесму, Срби са Космета га славе и такође му пјевају пјесме, у прво вријеме живо сарађује са Његошем који му такође посвећује веома лијепу пјесму исписану на Орфелиновом календару који поклања кнезу, у службеним посјетама скадарски и травнички везири га дочекују са по педесет коњаника и поклањају му сабље и атове, често и активно сарађује са конзулима многих држава који му приређују величанствене пријеме и узвраћају гостопримство..., кнез Васојевић је био свјетска личност са четири држављанства. Он и сам пише пјесме, путописе, црта мапе, интерсују га историјске науке, нарочито досељења Словена на Балкан, бави се проблемом генеалогије Васојевића коју изводи од краља Радослава (1160), са игуманом Мојсијем Зечевићем, том изузетном српском личношћу, допуња и усавршава стари Васојевички закон наслијеђен од кнеза Милутина и Мирчете Раичева, веома се активно бави устројством државности Књажевине Васојевића-Холмије, који има своје границе, закон, грб, новац... Уопште, оно српско покољење коме су припадали легендарни српски мученици: кнез Никола Васојевић, игуман Мојсије Зечевић, војвода Миљан Вуков..., који су дуго попријеко гледани са попереним топовима са турских тврђава, живјело је и умирало за идеале ослобођења и уједињења српског народа, а кнез Никола је, стварајући српску књажевину Холмију- Васојевиће, између већ постојеће двије српске државе Србије и Црне Горе, имао као свој велики циљ да на Балкану поврати славно српско “Душаново царство”.

На фотографији са лијева на десно: Веселин Гарчевић, Давид Лалић, Миљан Станишић, Драгослав Вукићевић, Перо Радоњић, Бранислав Оташевић и Горан Киковић