logo3

У БИЈЕЛОМ ПОЉУ ОДРЖАН 13. ФЕСТИВАЛ СРПСКИХ ГУСЛАРА ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ

У БИЈЕЛОМ ПОЉУ ОДРЖАН 13. ФЕСТИВАЛ СРПСКИХ ГУСЛАРА ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ

Maksim Vojvodić najbolji guslar

 

 

Максим Војводић најбољи гуслар

Награђени учесници Фестивала гуслара

Екипно најбоље гусларско друштво је „Војвода Мина Радовић” из Подгорице

БИЈЕЛО ПОЉЕ – Народни гуслар Максим Војводић (18) из Подгорице побједник је 13. Фестивала српских гуслара из Црне Горе, који је одржан у Бијелом Пољу у организацији Савеза гуслара „Душаново царство“ и Удружења гуслара „Петар Перуновић Перун“ из Бијелог Поља. Војводић је у веома јакој конкуренцији, уз учешће 40 гуслара, односно 14 удружења која је оцјењивао специјални жири на чијем је челу био Будимир Алексић, тријумфовао је уз пјесму „Лазар Чечовић“ Радована Бећировића Требјешког.
– Члан сам гусларског друштва „Мина Радовић“ и гуслар сам више од десет година. Досад сам се такмичио у јуниорској конкуренцији. Ово ми је ватрено крштење код сениора, и за мене је ово велико изненађење и успјех јер сам у оваквој елити проглашен најбољим. Почаствован сам, ово су искусни гуслари и част ми је била и само да наступам са њима а не да будем најбољи – казао је Војводић за „Дан“.
Друго мјесто припало је Горану Перовићу, члану друштва „Његош“ из Даниловграда, док је трећи био Миленко Калезић, из истог друштва.
У екипној конкуренцији прво је било гусларско друштво „Војвода Мина Радовић“ из Подгорице, друго мјесто припало је друштву „Његош“ из Даниловграда, а треће гусларском друштву „Војвода Момчило“ са Жабљака. Најбољима су пехаре уручили Влатко Војводић, Влатко Вуковић и прота Мираш Богавац, којем су домаћини у знак захвалности на дар Црквеној општини Бијело Поље уручили гусле.
– Све је протекло у најбољем реду. Поносни смо што смо били добри домаћини и што на овај начин одржавамо традицију и историју овог древног инструмента. Захвални смо Црквеној општини Бијело Поље и локалној управи и бројним спонзорима – истакао је Влатко Вуковић, додајући да су гуслари и велики хуманисти јер помажу поплављенима, онима који су без домова остали у пожарима, помажу обнову светиња...
– Гусле су видале ране рода нашега, спирале крв са лица и рана, умиле нас и очистиле. Учиниле да нам косовски јунаци и Косовска ђевојка, сви витезови и мученици јасније буду виђени. Кад је народ био гоњен и остајао без свештеника, гусле су настављале, памтиле и преносиле и предавале. Уз Цркву и свештенство, гусле су нас сачувале. Једино што се поред иконе смије ставити на зид јесу гусле. Њима се можемо поклонити – бесједио је прота Дарко Пејић.
М.Н.