logo3

У БЕРАНАМА ОДРЖАНО НЕЗАБОРАВНО ''ВЕЧЕ ИСТОРИЈЕ, ТРАДИЦИЈЕ, ГУСАЛА И СЈЕЋАЊА НА НАШЕ ПРЕТКЕ'' И ПРОМОВИСАН 34. БРОЈ ГЛАС ХОЛМИЈЕ

                   У БЕРАНАМА ОДРЖАНО НЕЗАБОРАВНО  ''ВЕЧЕ ИСТОРИЈЕ, ТРАДИЦИЈЕ, ГУСАЛА И СЈЕЋАЊА НА НАШЕ ПРЕТКЕ'' И ПРОМОВИСАН 34. БРОЈ '' ГЛАС ХОЛМИЈЕ''

 

У оквиру традиционалне манифестације  “Дани сјећања на српске јунаке и добровољце“, коју је ове године организовало Удружење Српска народна одбрана Васојевића и Лимске долине, у беранском Центру за културу одржано је 14. октобра 2017. Године, ''вече  историје, традиције, гусала и сјећња на наше претке''

   У склопу назначеног програма промовисан је и 34. број часописа „Глас Холмије“.  Свечаност је уприличена поводом обиљежавања  200 година од убиства Вожда Карађорђа Петровића, вође  Првог српског устанка и 170 година од штампања “Горског вијенца.

Са скупа је поручено да се ратно добровољаштво развило као израз вјековне опредијељености српског народа у коме је истицано да слобода и људско достојанство морају бити изнад свега. Истакнуто је да и овакве манифестације дају допринос јачању националног духовног и културног идентитета српског народа у Црној Гори.

Сваке године, од 2009-те, од 9. до 16. октобра Удружење  ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака и поштовалаца из Берана организује ''ДАНЕ СЈЕЋАЊА НА СРПСКЕ ЈУНАКЕ И ДОБРОВОЉЦЕ ''  и у оквиру те манифестације одржава академије, књижевне вечери, гусларске и пјесничке сусрете обилази споменике, које је подигло и обновило Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца Беране . Од ове године са удружењем ову  традиционалну манифестацију организују  и Удружење српских књижевника у отаџбини и расијању Андријевица и Српско историјско-културно друштво “Никола Васојевић“ Беране, чланице  Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине.

 

Циљ постојања Удружења ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака и поштовалаца из Беране, данас јесте да окупља потомке и поштоваоце ратних добровољаца ради његовања славних слободарских традиција добровољачког пократа,слоге,развијања патриотских осјећања ,чување духовних вриједности и културних добара српског народа.Удружење у Беранама ради и дјелује преко регионалног одбора који има своје о ргане:Скупштину, предсједника,потпредсједника, секретара и два члана руководства Удружења.Удружење односно регионални одбор,  има мјесне секције,секцију младих и секцију жена,које раде и дјелују на његовању славних слободарских традиција добровољачког пократа. Сви органи Удружења раде из почасти и добровољно. – истакла је водитељка програма Јана Лутовац у уводном слову у оквиру ове вечери које је виспрени и зналачки водила.

 

 

 

 У поздравном  излагању у име једног од организатора предсједник беранског Удружење ратних добровољаца 1912. – 1918., њихових потомака и поштовалаца Миличко Трифуновић је нагласио да се славним догођајима и личностима, као јуначким и духовнм светионицима, мора одавати дужно поштовање.

- Наше Удружења данас окупља потомке и поштоваоце ратних добровољаца ради развијања патриотских осјећања и његовања славних слободарских традиција, слоге, духовних вриједности и културних добара српског народа. Зато и ова свечаност показује да крв ратних добровољаца, који су током балканских и Првог свјетског рата исписивали свијетле странице наше историје, тече венама њихових бројних потомака и поштовалаца – нагласио је Трифуновић, додајући да се, ради очувања националног и језичког идентитета културно, духовно, друштвено и историјско јединство српског народа у Црној Гори мора бранити свим демократским средствима и истакао значај дјеловања удружења у данашњем времену.

Пригодну бесједу одржао је и Бранко Савић, предсједник Удружења ратних добровољаца 1912-1918. година, њихових потомака и поштовалаца из војвођанског мјеста Војвода Степа, рекавши  да славни Карађорђе подједнако припада и Србији и Црној Гори. Он је напоменуо да су након завршетка Првог свјетског рата око 400 српских добровољаца, из различитих крајева Краљевине Југославије, а највише из Црне Горе, Босне и Херцеговине, Лике и Далмације почели насељавати омеђени простор у дијелу данашњег средњобанатског округа, формирајући мјесто ком дадоше име Војвода Степа. Истакао је да су то били ратници који су се налазили у саставу Друге армије, којом је командовао прослављени војсковођа војвода Степа Степановић, и да је та чињеница опредијелила ове храбре војнике, који су стајали у рововима Солунског фронта, да своју нову насеобину дарују његовим именом. Савић је истакао да данас у Вијвода Степи, мјесту које припада општини Нова Црња, живи око 1.500 становника, чији представници, баштинећи сјећање на своје претке, сваке године долазе у Беране како би учврстили побратимске везе са братским српским народом у Црној Гори.

- Ту смо да се присјетимо Карађорђа и осталих српских јунака и великана који су својим дјелима задивили свијет. Тако показујемо да смо прави бранитељи свих српских вриједности и да никакве међудржавне границе не могу пореметити наше братске односе са људима из Берана и цијеле Црне Горе – поручио је Савић, уручујући домаћину на дар вриједану умјетничку слику са ликом славног ''Војвода Степе Степановића'', рад сликара Илије Мркајића из Војвода Степе.

О историјском трајању Васојевића и улози часописа „Глас Холмије“ у очувању традиционалних вриједности говорио је публициста и књижевник Бранислав Оташевић, предсједник Удружења српских књижевника у отаџбини и раејању са сједиштем у Андријевици, наводећи да се на Светим водама Лима одувијек посебна пажња придавала његовању  духовности, историје и културе и да је изговорена ријеч имала посебну цијену. Казао је да је у том духу настао и „Глас Холмије“ и да часопис саопштава све оно што се поклапа са духовним, људским и моралним нормама на подручју Васојевића а и шире.

-Да вас подсјетим  ''Глас Холмије'' је основан прије пет година, од групе  скромних и вриједних ентузијаста на челу са Гораном Киковићем, која је окупљена око Српског историјско-културног друштва „Никола Васојевић“ и тада је одлучила  да покрене часопис „Глас Холмије“, како би дала допринос очувању свега напредног, по чему смо се кроз вјекове препознавали у цивилизованом свијету. Они настоје  да се између корица овог часописа нађе све оно што завређује пажњу са жељом да, између осталог, као будни хроначари свога времена, одбранимо српски језик и ћирилично писмо, које је вјековима постојало на "светим водама" Лима. –истакао је Оташевић, који је и предсједник издавачког савјета часописа ''Глас Холмије''.

- Наш задатак је да многе славне догађаје и личност отргнемо од заборава. То је и наш дуг према славним прециома и личностима, као што су Његош и Карађорђе. Тако смо преко часописа „Глас Холмије“, као будни хроначари свога времена, стали у одбрану српског језика и ћириличног писма, које је вјековима постојало на Светим водама Лима. Исто тако, циљ нам је да кроз писани траг, саопштимо и сачувамо научну истину о нашем вјековном трајању, држећи се гесла: “Будимо узорни потомци , да би били часни преци“ - истакао је Оташевић.

    Са њим се сложио и предсједник Скупштине општине Беране Горан Киковић и главни и одговорни уредник „Гласа Холмије“, наводећи да је поменути часопис за кратко вријеме пронашао духовну насеобину не само у срцима Васојевића, него и свих људи који желе да се на прави начин суоче са нашим културним и традиционалним вриједностима, истакавши да је поносан на свему што је он лично и часопис ''Глас Холмије'' урадио у протеклих пет година.

 "Глас Холмије", из дана у дан, завређује све већу пажњу читалаца, иако су бројни скептици мислили да часопис неће заживјети и да нема своју будућност. Но, очигледно да су се преварили, јер како рече умни Васојевић Вук Караџић: „Народу се на силу може узети све, али му се на силу ништа не може дати.'' - нагласио је Киковић.

Током програма, којег је водила ученица Јана Лутовац, наступили су  и КУД „Коло“ - Беране , затим пјесници Дарко Јововић, Давид Лалић, Вулко Шћекић и Мане Цимбаљевић, као и гуслари Боривоје Делетић, Синиша Петрић, Марко Нововић, Стефан Петрић, Вујадин Добрашиновић и Милоје Бугарин.

.На крају изведен је закључак да су Србија и Црна Гора од 1914-1918. водиле су праведан рат тј. одбрамбени и ослободилачки, бранећи слободу и независност од Аустро-Угарске.У овом крвавом и до тада незапамћеном рату светских размера узео је видног учешћа и српски народ области Васојевића.