У БЕРАНАМА ОДРЖАНО КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ ПОСВЕЋЕНО ВЛАЈКУ ЋУЛАФИЋУ

ОДРЖАНО КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ ПОСВЕЋЕНО ВЛАЈКУ ЋУЛАФИЋУ

Свјетлом стиха уништио тамуСвјетлом стиха уништио таму У оквиру традиционалне манифестације „Полимске књижевне стазе” у Полимском музеју у Беранама одржано је књижевно вече посвећено недавно преминулом пјеснику и новинару Влајку Ћулафићу. О стваралачком опусу овог знаменитог пјесника говорио је књижевник Радомир Стојановић, наводећи да је Влајко Ћулафић створио такво књижевно ђело, које је и за вријеме његовог овоземаљског трајања, почело самостално да живи и да заузима почасно мјесто на свеколикој српској књижевној мапи.
– Поезија Влајка Ћулафића носи онај сјај којег слутимо и прије његове појавности и који траје и послије његовог ишчезнућа. То је онај духовни омлад који нас попут бистрог планинског извора, хитајући у далеко и непознато, испуњава новим бојама и звуцима, љепотом и свјежином, тјера да се овој поезији поново вратимо и да је изнова доживимо. Још од првих сусрета са овом поезијом, види се да је пјесник досегао ону животну разину, са које се јасно види овострано и онострано, свијет живих и свијет мртвих. То је поетска потенцијалност, другачијег и потпунијег доживљаја свијета, живота и времена, јер са новог поетског видиковца, освјетљава свјетло и таму, звук и тишину, блиско и далеко, материјално и духовно, сан и привид. У средишту читаве ове лирике налазе се пјесник и пјесма. Егзистенцијална стрепња и свеопшти људски удес присутни су у већини Влајкових ђела – казао је Стојановић. 
Нагласио је да је Ћулафић пјесник раскошног лирског веза, чији млазеви необично сјаје и изражавају трајне вриједности пјеваног.
– Пјесник често улогу лирског субјекта препушта далеким догађајима и ликовима, реконструишући, често, велике епопеје новим језиком и драмском визуром. Ово је полифоно лирско ткање, које употпуњава лирско – епско пјевање, освјежавајући га новим мотивским круговима, везаним за човјекову пољуљану егзистенцију. У овој поезији има оног финог стражиловског бруја и раичевићевске тишине, али и миљковићевске метафизичке студи, која допуњава структуру Ћулафићевог пјевања – истакао је Стојановић. 
Пригодно слово о Ђулафићевом књижевном стваралаштву одржао је и предсједник Удружења књижевника Црне Горе Новица Ђурић. Он је читајући своје стихове истакао да је Ћулафић важио за угледног писца и новинара и да је оставио дубок траг у савременој српској литературуи.
– Иза Влајка су остала узвишена ђела која трају и која нас окупљају, онако како је и он окупљао истинске поклонике лијепе ријечи. Зато се његовим ђелима морамо враћати и одавати им дужно признање јер она то засигурно заслужују – казао је Ђурић 
Пјесник Дарко Јововић је, евоцирајући успомене на Влајка Ћулафића, казао да је он слао поруке, опомињао, тражио спас, узвишеним и челичним ријечима разгонио духовну и сваку другу таму, и у свему томе остајао једноставан, помијешан са народом својим, свјестан да од њега не може да утекне, све кад би то и хтио.
– Славни научник Алберт Ајнштајн својевремено изусти да је „свијет опасно мјесто за живот, не због људи који су зли, већ због добрих људи који ништа не предузимају”. Чини ми се да је мото ове мисли дубоко дотицао нашег Влајка Ћулафића у чије име смо се вечерас сабрали. Он се, за разлику од многих својих савременика, није, равнодушно и са скрштеним рукама и одложеним пером, мирио са помрачином и злом које се последњих деценија надвијало, не само над његовим завичајним поднебесјем, већ и много шире. Он није шутао пред духовним погромом рода свога, већ је грмио свим својим бићем тражећи опрост од Бога и буђење разума и код разумних и код неразумних, и код залуталих и код оних који се су ријетко мијешали међу људе– навео је Јововић. Током програма прочитана је и бесједа Милице Краљ која је била спријечена да присустврује вечери посвећеној Влајку Ћулафићу.
– Наш Влајко Ћулафић, наш драги и незаборављени, а прерано отишли пјесник, најближи пјеснички сродник по опсесивно – трагалачкој путањи за јединственим ријечима, за просијавајућом свјетлином, за златним стихом, од којих је супериорно градио „неизрјечјем у ријеч” узвишену грану пјесме, наш врсни стваралац, сабрат и сапатник, оставио нам је књигу-храм саздан од бесцјен ријечи – написала је Милица Краљ у својој бесједи.
Током програма, чији су медијатори била Ирина Зечевић и Васко Драговић, уз пригодно присјећање на Влајка Ћулафића своје стихове говорили су и Јанко Брајковић, Милутин Мићовић и Будимир Дубак. 
Манифестацију је, под покровитељством Општине Беране организовао берански Центар за културу.
 

                                         Прилог припремио Горан Киковић