У БЕОГРАДУ СЕ ОКУПИЛИ ПОТОМЦИ СЛАВНИХ ШЕКУЛАРАЦА ИЗ ПОЛИМЉА
У БЕОГРАДУ СЕ ОКУПИЛИ ПОТОМЦИ СЛАВНИХ ШЕКУЛАРАЦА ИЗ ПОЛИМЉА
Са скупа Шекулараца у Београду. Стоје : Драган Поповић, Сретен Лекић, Драган Бракочевић. Сједе : Веско Лекић, Благоје Шарић и Стеван Армуш
Традиционално већ 15. пут у Београду је 23.11.2019.године у Хотелу ”Славија” одржано вече Шекулараца и њихових пријатеља. На почетку је присутне у име завичајног Удружења Шекулараца у Београду поздравио Драган Ристов Поповић, који је истакао сљедеће:
Даме и господо,Драги Шекуларци и пријатељи Шекулара, Мили гости,
Добродошли и срећно нам било 15-то по реду братско виђење и дружење.
Част ми је да Вас поздравим и да са Вама поделим радост овог заједничког окупљања и што ту радост на вашим озареним лицима и видим. Поново смо у заједничком братском колу, у девојачкој и момачкој игри и песми. А то братско коло није се прекидало од помена Шекулара из 1314.год. до данашњег дана.
Овом вечерашњем дружењу не присуствују они који су од претходног сусрета до данас овоземаљски живот заменили рајским насељем. И зато у овом часу помолимо се за спас њихових душа у знак дубоког поштовања и незаборава. Слава им.
Драго ми је што су вечерас са нама:
- Представници МЗ Шекулар Сретен Лекић, предсједник МЗ Шекулар, Благоје Шарић и Стеван Армуш;
- директорица ОШ ”Милорад Лабудовић - Лабуд” из Барошевца, г-ђа Љиљана Иричанин - Илић,
- Генерал др. Лука Кастратовић,
- др.мед. наука г-ђа Лејла Париповић Дашић-Шекуларац,
- г-ђа Весна Кењић-Глигоријевић, унука прослављеног ратника и команданта Шекуларско-требачког батаљона Мила Кењића.
Хвала свима који су нам се јављали да честитају и благослове овај скуп, посебно хвала академику, проф.др Миомиру Дашићу који нас све присутне поздравља и жали што не може вечерас поделити заједничку радост.
Радошћу и поносом смо изузетно испуњени што су и ове ноћи са нама мила браћа Шекуларац из Сјенице, који ово братско коло слоге чине још нераскидивијим.
Поштована господо. Овде смо опет заједно да памтимо, да стварамо и да верујемо у свет који ће бити пространији и од самог човека, са жељом да нови нараштаји остану и даље на живој стражи чојства, љубави и поноса. Не заборавимо да смо ми на нашим просторима потомци два српска племена: једног најстаријег и једног најбројнијег. Шекулар је био и остао витешко и јуначко огњиште и братско прибежиште, кадар као небројено пута до сада да слободу и јуначку част брани и одбрани.
Има ли овде икога од нас да је престао да мисли на Шекулар, да га често не сања и не иде му у походе. Нема. Ко се не сећа Мокре, Брајенице, Лијепог дола и Приједола, Сјекирице и Голеша, Преслапе и Костреша, Дмитрове стијене, Јанкове главе, Ржане и Јаворка, Глођије, Баља и Лучиног брда. Нема ко није са Кукаљског врха у измаглици гледао пут Пећи, Пећаршије и Метохије, ко се не сећа сабора на Улици, Омари и Мировом исету, Равној ливади, игранки на Вранајићу и у Лазима.То су та наша света огњишта и братска зборишта. Али ни данас нисмо без бојазни да нам не отму Глођију и Мокру лепотицу они који су заборавили на крст часни и на ћирилицу. Насилници на ломни Шекулар често говораху. ”Погибе се ко Клименте на Крчево” А они други, чувајући част и витешки образ заклињаху се: ”Убићу те па ћу отићи у Шекулар и објесити пушку о клин”.
Хвала особљу хотела “Славија” које нас ево по седми пут искрено дочекује и гости .
Знам да то не воли ,али имам људску потребу за велико хвала и Веселину Васовом Лекићу који је братским трудом и личним утицајем највећи ”кривац” што смо овде и под овим сводом.
Човек се звезданог неба над завичајем никада не може довољно нагледати, нити се братком љубављу надахнути. Зато смо и вечерас пуног срца и испуњени жељом да се већ на Илиндан 2020. године опет братски загрлимо на нашој Улици, на том вековном светилишту, зборишту и обожишту и да идуће године, за XВИ наш сусрет, када ћемо прославити и 30. год. од формирања Удружења окупимо у још већем броју и оволико срећни и поносни као што смо и вечерас.
Потом је присутне поздравио у име завичаја предсједник МЗ Шекулар Сретен Лекићкоји се присутнима обратио у своје и у име МЗ Шекулар и истакао сљедеће:
''Ја сам јако сам срећан и поносан што сам вечерас са вама, што видим драга и лијепа лица која имају осмјех, уз жељу да тако остане. Ми смо вечерас донијели скромни поклон вашем и нашем Удружењу а то је Монографија Берана, који смо добили од Предсједника Општине Беране господина Шћекића, који вас овим путем поздравља, и двије књиге нашег Благоја Шарића, у којим ће се већина вас наћи. Желим да искористим ову прилику и да вас све позовем да се видимо у Шекулару на Улици код Светиње на Светог Илију следећег љета, и тако заједнички прославимо нашу славу. Хвала организаторима на позиву и топлој добродошли. Желим свима сву личну и породичну срећу.
Живели на многаја лета.''-закључио је Лекић.
Потом је Драган Ристов Поповић поново узео ријеч истакао сљедеће:
''Извините што ћу опет накратко заокупити Вашу пажњу.
“На простору земље Немањине
У подножју од Мокре планине
Ђе је легло вила и змајева
У нахији Васојевић Стева
У сурове и кршне врлети
Ђе мећава и љети пријети...
Ђе се глава даје рад образа
Има једна слобона оаза.
То је српска колијевка стара
и војводство Ломног Шекулара”
Ово су стихови из песме “Ломни Шекулар” настали из пера епског песника Драга Брновића. Браћа Раденко и Рајко Рмуш из Крагујевца, а родом из Шекулара, тачније из крвавог и јуначког шекуларског села Стране овде су са нама. Они су стихове ове песме снимили на ЦД који је на Илиндан ове године званично и промовисан на Улици. Наше Удружење, многи чланови, братственици Рмуши и бројни дародавци узели видног учешћа да овај ЦД и настане. Неђељко Лекић из Обреновца је са браћом своју велику љубав према гуслама и тој најдражој музици и нашем Ломном Шекулару, уз немали труд, новчана средства и уз помоћ песничког пера Драга Брновића све то и зачео. Хвала браћи Рмуш, хвала Неђељку Лекићу и свим дародавцима.
Послушајмо са пажњом један део из ове песме уз врхунско умеће Раденка Рмуша.
Хвала што сте ме удостојили ових мојих речи и нећу вам надаље одузимати од слављеничког времена.-истакао је Поповић.
Драужење је потом настављено уз струне гусала Рајко Рмуш из Крагујевца.
Прилог припремили Драган Ристов Поповић и Сретен Васов Лекић
