У БЕОГРАДУ ПРОМОВИСАН НОВИ БРОЈ ЧАСОПИСА ГЛАСА ХОЛМИЈЕ

          У БЕОГРАДУ ПРОМОВИСАН НОВИ 34 БРОЈ ''ГЛАС ХОЛМИЈЕ''

               У Београду је 20. септембра 2017. године у организацији српског Удружења ''Ћирилица'' и Српског историјско културног друштва ''Никола Васојевић''-Беране одржана промоција новог броја часописа ''Глас Холмије''.

О часопису су свој суд дали Бранислав Оташевић, предсједник Издавачког савјета часописа и чланови професор Милош Којић и Давид Лалић те његов главни и одговорни уредник Горан Киковић.

О часопису Бранислав Оташевић је рекао и ово:

''Изашло је већ тридесет четири  броја овог часописа, и он полако улази у наше куће. Било би добро кад би ушао у сваку кућу, а то није немогуће. У томе имају удјела главни уредник и редакција, сарадници чаописа, али и читаоци. Ваља да подржимо овај израз могућности културних прилика из нашега краја, тако што ћемо га читати, критиковати, али и похвалити – не треба да будемо како то рече један наш умни Васојевић као они који сто година стрепе, да се неко њихов не истакне. Тако, уз добру вољу, коју су показали они који су се окупили око часописа, и уз нашу подршку,сигуран  сам да часопис израста до оног нивоа кад ће поједини његови прилози бити и једна од ''понуда'' на ''шведском столу'' културе која се ствара на српском језику, а ако нам се то деси, бићемо и једна од ''понуда'' које прихвата културно човјечанство.

Велика је зграда наше духовности и културе, дубоки су наши коријени, тако да редакција треба да се држи критеријума и правца којим се упутила и да не подлегне осредњим вриједностима, уосталом како је и досад радила. Нека овај часопис буде брдо, вис, острво, у нашој култури, што назив ''холм'' и значи. Он то мора да буде, ако знамо из које основе израста, кад се само сјетимо ко је све и како је неимарио у области наше културе. Срећно нам било!'' – истакао је између осталог Оташевић.

     Професор Миодраг Којић, потпредсједник Српског удружења ''Ћирилица'' из Београда је истакао:

''Разговарајући са главним и одговорним уредником упознао сам се са његовим чврстим ставом да ће овај часопис бити  и даље сервис истините презентације историјске и културне заоставштине завичајног поднебља Васојевића, без уплитања у дневнополитичке и политикантске игроказе свакодневнице, што ће му сигурно омогућити да завриједи поштовање не само лаичке, већ и стручне јавности, на свим просторима до којих допре. Лијепо је чути да су прве бројеве часописа већ добили и бројни наши људи у дијаспори, чак и на другим континентима.

Уколико се таква уређивачка политика и даље буде његовала досљедно и континуирано, тиме ће се, вјерујемо, оформити и већа наклоност многих писмених људи из Васојевића, који имају широка и разноврсна интересовања, а своје стваралачке домете су крунисали у многим објављеним књигама, неким чак и капиталним, а уз такву ауторитативну политичку, културну и научну елиту увијек ће радо пристизати и млађи, па ће се сазнајно-васпитни као и научно-образовни смисао и значај таквог часописа из броја у број јасно профилисати као његова прва одредница врлине и квалитета.

          Овај број јесте подсјетник, али доноси и најновије вијести из области стваралаштва, које нијесу за један дан, које трају и које ће трајати, које се, дакле, прикључују традиционалним вриједностима. Реченица потире сваку сумњу у васојевићки сепаратизам, на шта би упућивало историјски предложак – идеја Николе Васојевића Милошевића да, на простору Васојевића, створи државу, коју је назвао Холмија, што би могло да значи: Брђанска земља. Он само хоће да Срби у Васојевићима, и ма гдје у Црној Гори, буду равноправни са онима грађанима Црне Горе који се не изјашњавају као Срби. Јер, Србима из Васојевића Црна Гора је отаџбина.                 

У сваком случају, ово је лијеп и користан, а не само добронамјеран, израз културне иницијативе, коју ваља да поздравимо, да допринесемо и да јој пожелимо да се све више и све боље отјелотворује. 

Треба тежити најбољем, да би се постигло нешто приближно томе чему тежимо. А да би нешто било свјетско, мора прво да буде локално. Да се избори за свој идентитет у своме мјесту, а затим да се клеше у конкуренцији на ширем простору'' – истакао је Којић.

Горан Киковић  је поручио:

''Часопис је озбиљан пројекат групе ентузијаста из Васојевића, који настоје да отргну од заборава традиционалне, културнe, историјске вриједности нашег завичаја. Ову идеју подржавали су од самог оснивања многи наши пријатељи,  а данас се захваљујемо нашем пријатељу Миодрагу Којићу који је наш побратим и који нас увијек овдје у Београду братски и људски дочека. Овај нам је часопис потребнији данас него икад раније. Да би своју душу сачували, потребно је његовати завичајну историју, своју културу, његовати претке своје, а то управо ради часопис ''Глас Холмије''.

''Глас Холмије'' прихватио се одговорног задатка, чувања и заштите српске националне свијести у Васојевићима. Васојевићи заслужују да имају свој часопис, ради одбране свог идентитета и традиције. Јер се последњих година из црногорске историје, црногорске свакодневнице, црногорске духовне и есхтатолошке азбуке избацује и перформулише све што је на српском језику написано и за српство урађено. Од ''Гласа  Холмије'' тражи се да одговори како Васојевиће интегрисати у једну цјелину и како оствaрити кулутрну аутономију Васојевића. Засигурно је да ће ''Глас Холмије'' бити глас константног свједочења истине о Васојевићима на просвјетитељски и хришћански,истинит и стручнонаучан начин'' - казао је Киковић.

На крају своје стихове су казивали пјесник Давид Лалић и пјесникиња Миомирка Саичић.

Потом је главни и одговорни уредник Горан Киковић уручио ''Повељу Захвалности'' Миодрагу Којићу за помоћ на изради вејб сајта часописа ''Глас Холмије''.