У БЕОГРАДУ ОДРЖАН ОКРУГЛИ СТО СА КОЈИМ СЕ ПРОБЛЕМИМА СУОЧАВАЈУ СРБИ У ЦРНОЈ ГОРИ
У БЕОГРАДУ ОДРЖАН ОКРУГЛИ СТО СА КОЈИМ СЕ ПРОБЛЕМИМА СУОЧАВАЈУ СРБИ У ЦРНОЈ ГОРИ
У Београду је 07. 11. 2019. године одржан округли сто на тему ''Положај и проблеми српског народа у Црној Гори'' у организацији Евроазијског безбедоносног форума, који је одржан у Дому Војске Србије.
Округли сто је отворио и уводну реч дао директор Евроазијског безбедоносног форума, пензионисани генерал-мајор проф. др Митар Ковач који је том приликом истакао, да је циљ одржавања трибине скретање пажње на проблеме са којима се суочавају Срби у Црној Гори, а о којима се недовољно говори.
У дискусији су учествовали:
1 Протојереј Јован Пламенац, Представник Митрополије црногорско приморске – „Актуелно стање Српске православне цркве у Црној Гори и његова генеза“
2. Горан Киковић, историчар, потпредседник СО Беране – „Срби и њихова права у Црној Гори – паралеле прошлости и будућности“
3 Проф. др Часлав Копривица, ФПН Београд – „Срби у Црној Гори - нека претходна питања“
4. Проф. др Дејан Мировић, Правни факултет К. Митровица – „Република Србија и положај Срба у Црној Гори 2013. – 2019. Године“
5. Др Александар Раковић, виши научни сарадник, ИНИС – „Србија и Срби у Црној Гори данас“
6. Проф. др Митар Ковач, генерал-мајор у пензији, директор Евроазијског безбедносног Форума – „Историјски корени и континуитет разарања српства у Црној Гори“.
Поред одговора на конкретна питања о изазовима са којима се суочавају Срби у Црној Гори, панелисти су говорили о маргинализацији српског народа, о њиховим правима, и актуелном стању Српске Православне Цркве у Црној Гори.
Пре једног века више од 90 одсто грађана Црне Горе изјашњавало се као Срби а по последњем попису Срба у Црној Гори има свега 28,73 одсто
Српски народ у Црној Гори суочен је са бројним изазовима, угрожени су му језик и култура, и прети му асимилација од стране владајућих структура државе Црне Горе, оцењено је данас на округлом столу „Положај и проблеми српског народа у Црној Гори”.
Учесници су закључили да је, упркос лошем положају и неизгледној будућности Срба Црне Горе, за поправљање стања у различитим аспектима друштвеног живота, како на политичком, тако и економском и културном плану, потребна помоћ званичног Београда.
Митар Ковач, директор Евроазијског безбедносног форума који је организатор скупа, рекао је да се појачава интензитет обесправљености Српске православне цркве, једне од кључних институција за опстанак Срба у Црној Гори, и да се наставља са процесом извртања историјских чињеница.
„Власт се већ определила да по сваку цену промовише нову нацију и врши однарођивање од српског националног бића, индиректно правећи нову цркву и нову веру, мењајући историјски корен Срба на простору Црне Горе”, навео је Ковач.
Према његовом мишљењу, власти у Београду и Бањалуци не чине довољно да на прави начин говоре о проблемима Срба у Црној Гори и не чине практичне кораке да се ти проблеми решавају. Ковач указује да је инвестициони амбијент у срединама где живе Срби неповољан, а Срби одлазе због живота у тешким социјалним условима.
Професор на ФПН Часлав Копривица оценио је да су институције државе Србије, „недопустиво индолентне” према положају црногорских Срба, у континуитету још од 2006. године. С друге стране, сматра, поједини представници српског народа имали су погрешан приступ јер су одбијали уживање права кроз мањинску политику. „Део структура и ауторитета Срба у Црној Гори одбијао је да користи колективна права због тога што се званично титулишу као мањинска права, а Срби се не осећају као мањина. То је погрешно. Ви или имате начин на који користите та права или ћете тога да се одрекнете”, нагласио је Копривица.
Потпредседник Скупштине општине Беране Горан Киковић истакао је као фрапантан податак да је, по последњем попису, Срба у Црној Гори свега 28,73 одсто, са, како је додао, интенцијом даљег пада тог броја.
„За 110 година, од пописа 1909. године где је преко 90 одсто грађана било изјашњено као Срби, и где је Црна Гора била карактерисана као 'пијемонт српства', 'Српска Спарта', 'драга српска круна' и 'буктиња српске слободе', што су и потенцирали угледни писци и песници - Лаза Лазаревић, Алекса Шантић, Симо Матавуљ, Бранко Радичевић, дошло се до тога да таква Црна Гора живи само у историјским списима, документима, књигама, песмама...”, навео је Киковић.
Он напомиње да је историјска вертикала Црне Горе престала да постоји доласком комунистичког режима 1945. године и покретања, како је казао, такозваног црногорског питања.
«И своје уџбенике историје и српског језика, у садашњим пише да су Срби окупатори. Не само 1918. већ да су Немањићи окупирали Црну Гору», истакао је Горан Киковић, потпредседник СО Беране. Сматра да би држава Србија требало да поради на побољшању положаја, а предлаже статус конститутивног народа за Србе.
„Срби треба да имају право на националне, културне и просветне институције и своје уџбенике на српском језику. Ако се ситуација настави погоршавати, треба тражити и српске разреде у заједничким школама или своје националне школе на српском језику”, истакао је Киковић. Као велике проблеме, наводи и недостатак квалитетног информисања, и адекватно политичко представљање. „Срби су у Црној Гори економски угрожени и без икаквог утицаја на креирање државне политике”, закључио је Киковић.
Учесници округлог стола, посвећеног положају српског народа у Црној Гори наглашавају да су на попису 1909, 94 одсто били Срби, а да су различиите мере утицале на то да их већ 2011. буде свега 28 одсто. Представник Митрополије црногорско-приморске Јован Пламенац казао је да владајући ДПС на свом Осмом конгресу који је најављен 30. новембра, планира да крене у обнову такозване црногорске цркве.
''Пораст броја Срба у Црној Гори био је аларм актуелном режиму да нешто хитно предузме у заустављању тог процеса и његовог окретања у супротном смјеру. Уследили су преименовање српског језика у црногорски, инжењеринг у историографији, протеривање ћириличног писма, политика запошљавања у јавној сфери која ригидно фаворизује Црногорце у односу на Србе, без обзира на стручност», навео је протојереј Јован Пламенац, представник Митрополије црногорско-приморске. „То ће представљати коначни обрачун са имовином манастира и цркава СПЦ у Црној Гори”, рекао је он, преноси Танјуг.
Познаваоци сматрају да српске политичке странке у Црној Гори, помоћ, пре свега, могу да траже у Београду, јер је Бања Лука у својим проблемима. Положај српског народа у Црној Гори илуструје и заступљеност у државним органима. У кабинету председника, кабинету заштитника људских права и слобода их нема док, на пример, у Министарству унутрашњих послова од 2825 запослених, 149-оро је Срба. «Неће добити статус конститутивног народа. Ђукановић ће ићи на то да додели статус мањинског народа у неком моменту, ако после следећег пописа смањи број Срба у Црној Гори на најмању могућу меру. Нека њихова процена ће бити сада - мање од 20 процената Срба у Црној Гори», рекао је др Александар Раковић, виши научни сарадник у Институту за новију историју Србије. Срби из Црне Горе сматрају да је потребно да траже заштиту колективних права, права на националне, културне и образовне институције.
Историчар Александар Раковић каже да у, односу на постојећи положај Срба у Црној Гори, а с обзиром да, како тврди, данашња Црна Гора нема ниједан критеријум и карактерни елемент државности некадашње Краљевине Црне Горе, Срби треба да се окрену Београду и у сарадњи са њим покушају да поправе свој статус.
Проф.др Дејан Мировић, је истакао да након промене власти у Републици Србији 2013. године положај Срба у Републици Црној Гори се није поправио упрскос чињеници да и у Београду и Подгорици тврде да никада нису биљи бољи односи између две власти. Године 2013. Република Србија веома скромно обележава 200 година од рођења највећег српског песника Његоша.Године 2015.се доноси први предлог Закона о слободи вероисповести који предвиђа одузимање имовине СПЦ у Црној Гори и Црна Гора гласа за пријем такозваног Косова у УНЕСКО . На дан парламентарних избора године 2016. власти у Подгорици хапсе 8 српских држављана и оптужују их за планирање такозваног државног удара . Нешто касније оптужују и до данас неиндетификоване руске држављање као и вође српске опозиције Мандића и Кнежевића за такозвани државни удар . Из Београда у том периоду се пружа јавна подршка конструкцији такозваног државног удара са највишег места од стране тадашњег премијера . Године 2018 Црна Гора гласа за пријем такозваног Косова у ИНТЕРПОЛ , води кампању против мирног обележавања 100 година Подгоричке скупштине и забрањује српским интелектулацима улазак у Црну Гору. Године 2019 осуђују се на казне затвора српски држављани као и вође српске опозиције у Црној Гори , доноси се нови предлог Закона о слободи вероисповести , поново усмерен против СПЦ у Црној Гори и њене имовине . У овом периоду Република Србија није предузела никакве конкретне или реципрочне мере. Напротив, на дан доношења пресуде за такозвани државни удар , председник Србије се састаје са својим црногорским колегом у Тирани а пре тога конзул Србије У Републици Црној Гори посећује оптужене српске држављане у затовру и наговора их да признају наводну кривицу . Зато се може закључити да су у периоду 2013-2019. односи између званичне Подгорице и Београда побољшани док је положај Срба у Црној Гори погоршан.-истакао је Мировић.
