У БЕОГРАДУ 12.МАРТА 2022. У СРБСКОМ КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ “ ЋИРИЛИЦА“ БЕОГРАД ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА ГЛАС ХОЛМИЈЕ И КЊИГЕ ГОРАНА КИКОВИЋА
У БЕОГРАДУ 12.МАРТА 2022. У СРБСКОМ КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ “ ЋИРИЛИЦА“ БЕОГРАД ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА ГЛАС ХОЛМИЈЕ И КЊИГЕ ГОРАНА КИКОВИЋА
На промоцији у Србском културном центру ''Ћирилица''Београд : С лијева на десно: народни гуслар Жељко Чуровић, генерал др Лука Кастратовић, историчар Горан Киковић, књижевници Бранислав Оташевић и Давид Лалић.
У Београду је Представљање часописа „Глас Холмије“ број 53 и књиге и промоција књиге историчара Горана Киковића ,“Васојевићке бригаде у балканским и Првом свјетском рату. 1912-1918.“ Учествују: Горан Киковић, аутор књиге и главни и одговорни уредник Глас Холмије, Бранислав Оташевић, рецензент књиге и предсједник Издавачког савјета часописа Глас Холмије,др Лука Кастратовић, генерал, члан издавачког савјета часописа “Глас Холмије“ из Београда и предсједник Удружења Васојевића. Милосава Mијовић, пјесникиња из Београда, Давид Лалић, рецензент књиге и члан издавачког савјета часописа Глас Холмије, народни гуслар Жељко Чуровић, гуслар Боривоје Делетић, Милорад Ђошић, домаћин и водитељ програма.
На промоцији је говорено о значају књиге историчара Горана Киковића ,“Васојевићке бригаде у балканским и Првом свјетском рату. 1912-1918.“која је настала како је истакао њен аутор након вијек од ових догађаја и незаборавних личности које су оставили своје кости од Скадра,Гласинца,Млађа,Брегалнице до стратишта каква су били логори Нађмеђера,Болдагоносона...Овдје су објављена имена свих погинулих и умрлих од 1912-1918.године.Ово су биле најсвијетлије странице наше националне историје када су двије братске восјке Србије и Црне Горе биле искрене савезнице.Наши преци су били савезници и борили се за исте циљеве зато је ова књига мој дуг према најбољим јунацима и мученицима који су се борили за крст часни и слободу златну.-рекао том приликом историчар Горан Киковић.
О књизи свој суд је дао Бранислав Оташевић,који је рекао следеће: Васојевићи су дали немјерљив допринос у првом и другом Балканском рату, у Првом свјетском рату а поготову у славној Мојковачкој бици, заштитивши одступницу српске војске као и касније на Солунском фронту. Свим презентованим подацима Киковић је дао значај управо жртвовању Васојевића у борби за крст часни и слободу златну. Он истиче да су јунаци са простора Васојевића дали централни печат борбе, наводећи ријечи бившег предсједника Србије, Томе Николића: ''Мојковачка битка је златним словима уписана у српску историју. Показала је оне врлине Црногораца које су митска основа сваког великог, јуначког народа, а Црногорци то јесу – храброст и жеља да се брату помогне у невољи. Каква невоља! Да није било битке на Мојковцу у којој је сердар Јанко Вукотић повео и ћерку Василију, ко зна како би Србија данас изгледала и којим би се језиком у њој говорило.
Познато је да су Сердар Јанко Вукотић и његова војска добили највећу похвалу од самог краља Александара Првог Карађорђевића који је одао признање Црногорско-санџачкој војсци и њеном команданту сердару Јанку Вукотићу, чије ријечи представљају најтачнију историјску оцјену улоге црногорске војске и њеног легендарног команданта. Одликујући га Карађорђевом звијездом са мачевима том приликом је рекао: ''Војводо, Ви сте се више него ли одужили Српству, зато ми је драго што ми се пружила прилика да Вам лично из руке у руку предам за сада ово моје мало признање. Ми, Срби, дужни смо да се са поносом сећамо оних црногорских хероја који се вољно жртвоваше на Мојковачким положајима за спас српске војске и српскога народа. Захваљујући само великом осећању српства и братства, Црногорско-санџачка војска је истрајала у борби и потврдила старо уверење нашег народа да су Црногорци срж српства, његова узданица и његови вековни браниоци''.
Деветог јануара непријатељ је нападао васојевички одред код Берана и ево како у својим ратним забељешкама каже ђенерал сердар Јанко Вукотић о овом нападу пише: ''27. (стари календар) отпутовао сам за Беране, где већ има борби на живот и смрт. На боиште сам стигао око 10 сати. У то време вођаху се борбе по улицама Берана. Иако је непријатељ надмоћнији није успио да Васојевићки одред смјеста потисне, а фронт овог одреда простирао се од ријеке Лима на Ђурђевим Ступовима и даље везу одржавао са извиђачким четама, које су одржавале везе између овог и мојковачког фронта. Храбри Васојевички одред овог дана, као и претходних (25. и 26. по старом календару) издржавао је и извојевао као и увијек до тада славну побједу над многобројним непријатељем. У овим борбама Васојевићи су имали већи број мртвих и рањених''...казао је на крају Оташевић.