У 92. ГОДИНИ ПРЕМИНУО ПРОФЕСОР ВЕЉКО БУБАЊА,ЧЛАН УО СРПСКОГ ИСТОРИЈСКОГ КУЛТУРНОГ ДРУШТВА НИКОЛА ВАСОЈЕВИЋ БЕРАНЕ И САРАДНИК ЧАСОПИСА ''ГЛАС ХОЛМИЈЕ''

У 92. ГОДИНИ ПРЕМИНУО ПРОФЕСОР ВЕЉКО БУБАЊА,ЧЛАН УО СРПСКОГ ИСТОРИЈСКОГ КУЛТУРНОГ ДРУШТВА НИКОЛА ВАСОЈЕВИЋ БЕРАНЕ И САРАДНИК ЧАСОПИСА ''ГЛАС ХОЛМИЈЕ''

Вељко Бубања, рођен је 14.10.1929. године у селу Срђевац, општина Бијело Поље, у угледној српској породици, од оца Андрије и мајке Милосаве, дјевојачко Шћекић.

Основну четвороразредну школу завршио је у родном селу; седмогодишњу школу у Лозној, Учитељску школу у Ивнаграду (Беранама), Вишу педагошку школу (група историја-географија) у Нишу, а Филозофски факултет (група: Историја Југославије као први главни предмет и Општа историја као други главни предмет) у Скопљу. Часну мисију учитеља започео је послије одслужења војног рока, у Радулићима, срез бјелопољски 1. марта 1955. године. У тој школи је радио до краја 1954/55 школске године. У наредној школској години радио је у неподијељеној основној школи у Црнчи, да би потом био премјештен на дужност директора Седмогодишње школе у Личанима (Корита). На свој захтјев 1.септембра, 1957.прелази у Осмогодишњу школу у Лозној, гдје је 6 година изводио наставу из историје и географије. Од 1. септембра 1963. до 28. фебруара 1982. обављао је васпитно-образовне задатке у Основној школи ''Вук Караџић'' у Иванграду (Беранама), као наставник, помоћник директора (3 године) и директор школе (8 година).

Посљедњих 12 година радног вијекао радио је као просвјетни инспектор (надзорник) за Историју, прво за општине: Иванград (Беране), Рожаје и Плав, а касније и за остали дио сјеверне Црне Горе, Цетиња и Боке Которске. Активно је радио у друштвено-политичким организацијама, Удружењима и хуманитарним организацијама.

Био је предсједник скупштине самоуправне интересне заједнице образовања у Иванграду (Беранама), члан предсједништва историчара Црне Горе, члан предсједништва друштва за помоћ ученицима који заосталим у развоју, предсједник Актива директора школа општинâ Иванград (Беране), Плав и Рожаје. Био је рецезент уџбеника историје за Основну школу, сарађивао је у стручној и педагошкој штампи. За дугогодишњи рад у просвјети добијао је највеће оцјене. Добитник је већег броја признања и одликовања.

Вељко Бубања је обављао и дужност Секретара Удружења ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака и поштовалаца Регионалне организације Беране.На ту функцију је ступио избором на скупштини удружења 21.12.2001. и ту дужност је обављао до 10. јуна 2004., када се сâм повукао са те функције, али је остао члан Удружења. Као пензионер живио и стварао у Беранама, борећи се писаном ријечју против неистина и фалсификата и у одбрани истине о српском народу у Црној Гори и његовом постојању на овим просторима. Објављивао је своје текстове у часопису ''Глас Холмије'' и листу ''Пензионер''. Изабран је 1. децембра 2019. године за члана Управног одбора Српског историјско-културног друштва ''Никола Васојевић''-Беране и на тој функцији био је све до своје смрти.Упокојио се у Беранама 1.септембра 2021. истог дана сахрањен на гробљу у родном Срђевцу код Бијелог Поља. Нашег Вељка су красиле најбоље особине и врлине људи пониклих у овим крајевима.Био је омиљен у нашем Српском историјско-културном друштву ''Никола Васојевић''-Беране,редакцији часописа ''Глас Холмије'' са којом је сарађивао и једва чакао да се нови број нашег часописа појави.Хвала Вељку на подршци коју је давао својим прилозима и савјетима и био искрени сарадник и пријатељ свих наших активности. Слава ти драги брате Вељко нека ти Бог да рајске вртове.Амин.

Пише Горан Киковић,предсједник Српског историјско-културног друштва ''Никола Васојевић''-Беране

Професори историје Вељко Бубања, Горан Киковић и књижевник Бранислав Оташевић