ТРИФУНОВИЋ: ЗАХТИЈЕВАМО ПОСЕБАН ПРОГРАМ ОЧУВАЊА ВРИЈЕДНОСТИ СРБА ПОЛИМЉА

УДРУЖЕЊЕ РАТНИХ ДОБРОВОЉАЦА 1912 – 1918. ЊИХОВИХ ПОТОМАКА И ПОШТОВАЛАДЦА БЕРАНЕ

ТРИФУНОВИЋ: ЗАХТИЈЕВАМО ДА СЕ УСВОЈИ ПОСЕБАН ПРОГРАМ ОЧУВАЊА ВРИЈЕДНОСТИ СРПСКОГ НАРОДА

ЛИМСКОЈ ДОЛИНИ ВРАТИТИ СРПСКИ ДУХОВНИ СЈАЈ

Ми чланови Удружења ратних добровољаца 1912-1918.њихових потомака и поштовалаца тражимо да се бар једној од беранских улица да име које ће подсјећати на славне јунаке добровољце, који су исписали свијетле странице наше историје, истиче предсједник Удружења Миличко Трифуновић.

Удру­же­ње рат­них до­бро­во­ља­ца 1912 -1918., њи­хо­вих по­то­ма­ка и по­што­ва­ла­ца за­тра­жи­ло је од ло­кал­не упра­ве и над­ле­жних др­жав­них ор­га­на да до­не­су по­се­бан про­грам за очу­ва­ње, ње­го­ва­ње и уна­пре­ђи­ва­ње кул­тур­них, просвјетних, на­ци­о­нал­них, на­уч­них, исто­риј­ских, осло­бо­ди­лач­ких и дру­гих ври­јед­но­сти срп­ског на­ро­да на те­ри­то­ри­ји Ва­со­је­ви­ћа и Лим­ске до­ли­не.

Ис­та­кли су да је нео­п­ход­но пред­у­зе­ти кон­крет­не мје­ре ка­ко би се Бе­ра­на­ма вра­тио ду­хов­ни сјај и на вид­но мје­сто ис­та­кле зна­ме­ни­то­сти ко­је под­сје­ћа­ју на па­три­от­ски и ви­зи­о­нар­ски дух на­ро­да ово­га кра­ја. Ка­за­ли су да је крај­ње ври­је­ме да се ода по­себ­на по­част они­ма ко­ји су, бо­ре­ћи се про­тив ра­зних за­во­је­ва­ча, оста­ви­ли гран­ди­о­зна дје­ла и до­ни­је­ли сло­бо­ду све­срп­ским зе­мља­ма. Твр­де да су Ср­би као ве­ћин­ско ста­нов­ни­штво у Бе­ра­на­ма де­це­ни­ја­ма би­ли у под­ре­ђе­ном по­ло­жа­ју и да је куц­нуо час да се, на кон­крет­ним ства­ри­ма, та не­прав­да ко­нач­но ис­пра­ви.

– Тра­жи­мо да се, по­шту­ју­ћи ин­те­ре­се ма­њин­ских на­ро­да, кроз по­се­бан про­грам, по­ред ода­ва­ња по­ча­сти ве­ли­ка­ни­ма на­ше исто­ри­је, за­шти­те и уна­при­је­де зна­ме­ни­то­сти Бе­ра­на ко­је ука­зу­ју да су Ср­би од­у­ви­јек би­ли до­ми­нан­та­но ста­нов­ни­штво на овом под­руч­ју – на­гла­сио је пред­сјед­ник Удру­же­ња Ми­лич­ко Три­фу­но­вић.

Он је под­сје­тио да је сер­дар Јан­ко Ву­ко­тић са шест до­бро­во­љач­ких ба­та­љо­на 1912. го­ди­не осло­бо­дио Бе­ра­не од тур­ског по­ро­бљи­ва­ча и да ју­на­ци ко­ји су уче­ство­ва­ли у тој па­три­от­ској ми­си­ји за­слу­жу­ју ду­жно сје­ћа­ње и по­што­ва­ње.

– Бе­ра­не је захваљују нашем Удружењу протеклих година про­сла­ви­ло зна­ча­јане ју­би­леје, сто го­ди­на осло­бо­ђе­ња од турака, сто година ослобођења од Аустроугарске . Но, и по­ред то­га ни­гдје у гра­ду не по­сто­ји оби­љеж­је у част ју­на­ка до­бро­во­ља­ца ко­ји су из­во­је­ва­ли ве­ли­чан­стве­ну по­бје­ду над не­при­ја­те­љи­ма ко­ји су пет вје­ко­ва ха­ра­ли на­шим про­сто­ри­ма. Сти­че­мо ути­сак да се та­ко на­мјер­но же­ли ома­ло­ва­жи­ти њи­хо­ва хе­рој­ска уло­га ка­да су, не жа­ле­ћи свој жи­вот, под ге­слом „за крст ча­сни и сло­бо­ду злат­ну”, ју­ри­ша­ли до ко­нач­не по­бје­де. За­то тра­жи­мо да се бар јед­ној од бе­ран­ских ули­ца да име ко­је ће под­сје­ћа­ти на слав­не ју­на­ке до­бро­вољ­це, ко­ји су ис­пи­са­ли сви­је­тле стра­ни­це на­ше исто­ри­је – ис­ти­че Три­фу­но­вић.

Он је ка­зао да на­род Бе­ра­на не сми­је за­бо­ра­ви­ти ни уз­ви­ше­ну ми­си­ју кра­ља Алек­сан­дра Карађорђевића, и да му у знак за­хвал­но­сти за учи­ње­но до­бро­чи­ство, тре­ба по­диг­ну­ти спо­ме­ник у цен­тру гра­да.

– Тра­жи­мо да се са­да­шње ге­не­ра­ци­је на до­сто­јан на­чи оду­же кра­љу Алек­сан­дру Ује­ди­ни­те­љу ко­ји је Ва­со­је­ви­ћи­ма и Лим­ској до­ли­ни по­да­рио гран­ди­о­зна дје­ла ври­јед­на сва­ког по­што­ва­ња. Та­ка­ва лич­ност за­слу­жу­је да му се у цен­тру гра­да по­диг­не спо­ме­ник, јер је он, из­ме­ђу оста­лог, из­гра­дио пут Пећ – Ча­кор – Ан­дри­је­ви­ца, шко­лу у Треп­чи, Дом тре­зве­но­сти у Бе­ра­на­ма, згра­ду Бе­ран­ске гим­на­зи­је и Оп­шти­не, као и са­о­бра­ћај­ни­цу Бе­ра­не – Би­је­ло По­ље. То су ђе­ла ко­ја су об­је­ди­ња­ва­ла на­ро­де, за раз­ли­ку од оних ђе­ла ко­ја кре­и­ра­ју да­на­шњи вла­сто­др­шци уво­де­ћи нас у ме­ђу­соб­не су­ко­бе – на­вео је Три­фу­но­вић.

Ис­та­као је да у по­ме­ну­том про­гра­му зна­чај­но мје­сто мо­ра­ју за­у­зи­ма­ти ак­тив­но­сти ко­је ће има­ти за циљ да про­мо­ви­шу кул­ту­ру и тра­ди­ци­ју срп­ског на­ро­да у Лим­ској до­ли­ни на шта се веома мало ради .

– На­ше удру­же­ње је ми­ну­лих го­ди­на до­ка­за­ло да има сна­ге и мо­ћи да сви­је­ту са­оп­шта­ва исти­ну о оно­ме што се зби­ва­ло по­след­њих вје­ко­ва на на­шим ши­рим про­сто­ри­ма. Ми смо све ври­је­ме ду­хов­но би­ли за­јед­но са на­шом бра­ћом Ср­би­ма у Лим­ској до­ли­ни, Под­го­ри­ци, Бе­о­гра­ду и у Ба­ња­лу­ци, али и на рас­пе­том Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји гдје кр­ва­ре ра­не на­ших му­че­ни­ка. Та за­јед­нич­ка ду­хов­ност мо­ра да се ма­ни­фе­сту­је и кроз одр­жа­ва­ње за­јед­нич­ких ску­по­ва у Бе­ра­на­ма, гдје ће уче­шће у про­гра­му узи­ма­ти на­ши по­зна­ти кул­тур­ни и јав­ни рад­ни­ци – ис­та­као је Три­фу­но­вић.

ВРАТИТИ ИМЕ ДОМУ ТРЕЗВЕНОСТИ ВСИТЕШКОГ КРАЉА АЛЕКАНДРА

Из Удру­же­ња рат­них до­бро­во­ља­ца 1912–1918., њи­хо­вих по­то­ма­ка и по­што­ва­ла­ца су за­тра­жи­ли да се на ре­кон­стру­и­са­ној згра­ди По­лим­ског му­зе­ја вра­ти ста­ри на­зив: „Пр­ви Дом тре­зве­но­сти ви­те­шког кра­ља Алек­сан­дра Пр­вог Ује­ди­ни­те­ља”.

– Тра­жи­мо да се на згра­ди По­лим­ског му­зе­ја вра­ти нат­пис ко­ји је ста­јао го­ди­на­ма и свје­до­чио о не­про­ла­зном ври­јед­но­сти­ма чо­вје­ка ко­ји је био на че­лу Кра­ље­ви­не Ср­ба, Хр­ва­та и Сло­ве­на­ца. Ње­го­во име је не­пра­вед­но укло­ње­но са ове згра­де – на­гла­сио је предсједник Удру­же­ња Миличко Трифу­но­вић.

ТРГ РУДЕШКИХ ЈУНАКА

Из Удру­же­ња под­сје­ћа­ју да су на Ру­де­шу заједно са општином Беране тада по­ди­гли спо­ме­ник у част и сла­ву Ру­де­шке бит­ке ко­ја се 1862. го­ди­не од­и­гра­ла из­ме­ђу уста­ни­ка из обла­сти Ва­со­је­ви­ћа и тур­ске вој­ске. Ка­за­ли су да ће тра­жи­ти да се из­вр­ши мо­дер­ни­за­ци­ја ове ло­ка­ци­је и да јој се да име Трг ру­де­шких ју­на­ка.

– Вој­ска из Ва­со­је­ви­ћа пред­во­ђе­на слав­ним вој­во­дом Ми­ља­ном Ву­ко­вим при­је на Ру­де­шу је до но­гу по­ту­кла мно­го­број­ни­је тур­ске сна­ге ко­ји­ма је ко­ман­до­вао Се­лим па­ша. Бој на Ру­де­шу је јед­на од нај­слав­ни­јих по­бје­да ко­ју је на­ша вој­ска из­во­је­ва­ла у осло­бо­ди­лач­ким ра­то­ви­ма. Сто­га се мо­ра­ју са­чу­ва­ти сје­ћа­ња на ју­на­ке ко­ји су ги­ну­ли за сло­бо­ду, та­ко што ће се из­вр­ши­ти мо­дер­ни­за­ци­ја овог про­сто­ра ко­ји тре­ба да но­си на­зив Трг ру­де­шких ју­на­ка – по­ру­чио је Трифуновић.