ТРИСТА КУБУРОВИЋА ЧУВА СВОЈЕ ЧАСНО ИМЕ

ТРИСТА КУБУРОВИЋА ЧУВА СВОЈЕ ЧАСНО ИМЕ

Велика српска фамилија, чији су изданци расути по свету, окупила се осми пут. Сједињени из две лозе, новљанске и васојевићке, на заједничком раскршћу

Једна велика српска фамилија, чији су изданци расути по свим меридијанима земаљског шара, чува своје име брижљиво негујући старинске и јаке везе међу својима: на Златибору се, осми пут, окупило чак три стотине Кубуровића. Тај свет у малом, састављен од људи свих професија и фела, с много искуства и безброј укрштених путева, збраја се увек и изнова на заједничком раскршћу - да једни са другима поделе своје радости и надања, да одрже име које часно носе и нит вековног заједништва.

Наташа Кубуровић из Београда овог пута брине о томе да сви буду на броју. Она започиње причу о великој фамилији која је презиме стекла правећи и поправљајући оружје устаницима у временима турских зулума.

- Старином, према записима и казивањима, Кубуровићи потичу из две гране. Једна је од Новљана, од породице Радовић. Они су дошли у село Душманићи код Пријепоља, а одатле отишли даље, ка Бабинама, Новој Вароши и Сељашници. Они махом славе Светог Николу - објашњава Наташа. - После Бабинске буне 1875, једни одлази до Ожља, други према Херголешима код Прибоја, а многи иду дубље у Србију, насељавајући ужички крај, пре свега село Криву Реку, Милановац и Љиг.

Друга грана Кубуровића потиче из Васојевића, највећег српског племена у Црној Гори.

- Кубуровићи настају од Рајевића, Дабетића и Лазаревића. Презиме су добили после јунаштва Јока Лазаревића Кубура. Он је убио бега Елеза Башова након његовог зулума у селу Речине. Ови Кубуровићи су у вези са пријепољским, преко извесног Вида који је ту пребегао, па чланови наше фамилије и данас знају да кажу да су Видови - говори писац Милован Мишо Кубуровић. - А данас је овако: нас Кубуровића има у САД, Канади, Данској, Аустралији и Немачкој.

Мишо је радни век провео у Данској. Отишао је, како каже, 1969, "као ждрал у магли", па је за собом повео брата, рођаке, оженио се...

- Данас у Копенхагену живи 110 Кубуровића, старих и младих - каже Мишо. - А овде код куће, највише нас је у Пријепољу, Пљевљима, Новој Вароши, Ужицу, Чачку, Београду, има нас и у Босни...

Уз песму и игру лечили носталгију

Окупљају се Кубуровићи сваке друге године. Следећи пут, 2021, наћи ће се у селу Присоја, у засеоку Брежине, близу Андрејевице. Ту је огњиште Јока Кубуре.

Сви Кубуровићи кажу да су од памтивека и постанка православни Срби. И да су браћа са Црногорцима. И по оцу и по мајци. Једно су, јер су се две гране Кубуровића у једну спојиле. О томе им је на овој златиборској "Кубуријади", уз гусле, казивао чувени Драшко Малиџан, да се никада не заборави.

САСТАЈАЊЕ ОД 1978.

ПРВИ пут, Кубуровићи приспели са свих страна састали су се 1978. године у Бабинама. Уследио је сусрет у ужичком селу Крива Река 1980. године. Ређала су се виђања све до ратова и распада СФРЈ.

- Многи изданци наше фамилије тада су се поново нашли у невољама и сеобама, и није имало смисла окупљати се а да се не зна где ће ко и како завршити у том метежу - објашњава Наташа Кубуровић. - Напокон, 2017. године, обновили смо нашу традицију на Златару, и то је сада "Кубуријада", а ово златиборско је наше осмо виђење.

Домаћини Наташа и Мишо Кубуровић

"Кубуријада" Потомци велике српске породице Кубуровић на окупу протеклог викенда на Златибору

Фото и текст Н. Јанковић 30. септембар 2019.