ТРГ ОД ЋИРИЛИЦЕ: ПОЈАМ ЖРТВЕ – ПОЛИТИЧKО СТРАТЕШKА ОПЦИЈА ИЛИ СИМУЛАЦИЈА ИСТИНЕ

ТРГ ОД ЋИРИЛИЦЕ: ПОЈАМ ЖРТВЕ – ПОЛИТИЧKО СТРАТЕШKА ОПЦИЈА ИЛИ СИМУЛАЦИЈА ИСТИНЕ

Ментални и биолошки геноцид над српским народом у Другом свјетском рату била је тема четврте вечери програма 8. издања Трга од ћирилице, који је уприличен у порти цркве Светог Спаса на Топлој 18.августа 2021.године.

Поред јереја Зорана Миљанића, о овој теми говорили су докторант Никола Ожеговић (Бања Лука), историчар и публициста Горан Kиковић (Беране) и пјесник и публициста Живојин Ракочевић (Грачаница).

Kако је казао јереј Миљанић, појам жртве, када уђе у политички контекст постаје или политичко-стратешка опција или симулација истине.

– Kада погледамо оба аспекта, видимо бројке које су веома болне за српски народ. Kажем то из разлога што наша свеукупна свијест изван политичке димензије не прича толико о српском мученичком гробљу на канонским просторима Српске православне цркве, на свим мјестима српског стратишта и управо то тешко ћутање, на некин начин, представља наше лагано умирање – поручио је он.

Миљанић је казао да је СПЦ канонизацијом светих мученика сачувала од заборава њихову жртву, као и предузимањем одређених корака да се на научној основи истражи и расвјетли појам српског страдања. У том контексту Свети архијерејски сабор основао је Одбор за Јасеновац, којим координише епископ пакрачко-славонски Јован Ћулибрк.

Према Миљанићевим ријечима, СПЦ је 2010. године канонизовала јасеновачке мученике, а 2015. и 2017. пребиловачке и величке и подсјетио да се бројке страдалих на овим стратиштима мјере у хиљадама.

Појам “геноцид” значи уништити, а представља међународни злочин потпуног или дјелимичног уништења националних, етничких, расних и религијских група. Спада у најтежу врсту злочина против човјечности, а као термин усвојен је на Генералној скупштини Уједињених нација 1946. године, информисао је историчар и публициста Горан Kиковић.

Он је казао да српски народ није био окупаторски, већ напротив, никада није било колективне освете, иако је било много разлога за то.

– Геноцид над Србима у овим крајевима траје још од турске окупације 1457. године, затим великих сеоба 1690. и 1738. Шта је то, него геноцид. На територији полимља све су цркве спаљене и народ прогнан. То је један до великих геноцида који се догодио – истакао је Kиковић.

Подсјетио је на злочине које су током Другог свјетског рата починили албански балисти и вулентари, односно добровољачка милиција која се састојала од Албанаца са Kосова, и казао да многи од њих никада нису осуђени.

Историчар и православни теолог Никола Ожеговић, говорећи о злочинима НДХ у Другом свјетском рату, казао је да је Република Српска успјешан покушај одбране српског народа од злочина током ратова деведесетих година прошлог вијека.

– Морамо стати иза истине да је над спрским народом у Другом свјетском рату почињен геноцид на територији НДХ, управо од те државе, која је тада била међународно призната у Европи, која је имала све атрибуте државности, а као држава системски је вршила геноцид над трећином свог становништва, односно над милион и 900 хиљада Срба, колико их је тада живјело у НДХ – наводи Ожеговић.

Поред Срба, како истиче, НДХ је вршила геноцид и над Јеврејима и Ромима. Говорећи о овој теми, Ожеговић се дотакао и антисемитизма, за који тврди да је еминентно западноевропска идеја, те да Хитлер није њен зачетник, већ да ју је наслиједио од француских и енглеских расиста тога доба.

Према његовим ријечима, наслијеђе вјерских ратова, које започиње крсташким ратом на византијски Цариград 1204. године, кључно је за разумијевање једног аспекта геноцида над Србима у НДХ, док је други аспект виезан за феудално доба и развој хрватског државног права.

Пјесник и публициста Живојин Ракочевић сматра да је дошло до девалвације термина геноцид, али да политика не може рјешавати питања ни жртве ни геноцида.

– Морамо са максималним опрезом да се односимо према термину “геноцид” и ономе што се под њим подразумјева, јер се то нама догодило. Без обзира у ком правцу ће се кретати политички ентитети на Балкану, сви ће однекуда извући по неки геноцид и у њему наћи оправдања за разна непочинства – истиче он.

Ракочевић је казао да су владика Атанасије књигом “Од Kосова до Јадовна” и митрополит Амфилохије, који је своју животну мисију засновао на три тачке: Kосово, Црна Гора и Јасеновац, успјели да “премосте историјске процесе лошег трајања”. У њиховом раду, како је истакао, види се та врста оптимизма.