СТАРИ СРПСКИ СРЕДЊОВЈЕКОВНИ БИХОР ГРАД

ВАЛОРИЗОВАТИ СТАРИ СРПСКИ СРЕДЊОВЈЕКОВНИ БИХОР ГРАД

Један од неколико српских средњовековних градова на подручју Полимља,који су 1455. године пали под турску власт био је град Бихор, који се налази на десетак кило метара северно од Берана, изнад села Биоче, на месту гдје се Лим састаје са својом притоком Љешницом.

Остаци града налазе се на доста високом и стеновитом брду. Од Лима до зидина има добар сат хода. Град је владао једним делом долине Лима и долинама мањих речица које се у њега уливају, отуда и његов згодан одбрамбени положај и место за контролу важних путева. Утврђење Бихор налазило се и на значајној саобраћајници која је долином Лима спајала Будимље с путевима у Плаву на једној и Сјеницом и Новим Пазаром на другој страни.

Како пишу истраживачи и историчари, Бихор се први пут помиње у једном документу из дубровачког архива од 5. новембра 1450., као место гдје је упућен дубровачки караван (in loco vocato Bichor), а један товар свиле остављен је као залог због неких пореза (pro aliquibus daciis).Сматра се да је град настао у развијеном средњем веку (XIV век). Послије освајања Бихор града 1455. од стране Турака, османска посада у њему ће боравити све до краја XIX века. Најранији подаци о Бихору из периода власти потичу из 1477/78., тада је извршен попис посадника тврђаве. За време турског освајања велики број утврђења страдао је на простору Полимља. У већини досадашње литературе мислило се да је град Бихор уништен. Међутим, попис посадника тврђаве Бихор из 1477/78. бележи активност утврђења после освајања.

Материјалну основу чланова посаде чинили су тимари које су уживали у сеоским насељима: Затона, Доње Дубаве, Годуше, Пода, Доње Лозне, Радулића, Врбице итд. У овом попису наведено је колико је село имало кућа, нежењених, удовица и укупан његов приход. По граду Бихору,касније је добила име читава област од реке Љешнице до Куманичке клисуре.

Бихор- град отргнути из таме заборава

Ових дана је покренута иницијатива од стране месне заједнице Полица код Берана, да се валоризује стари седњовековни српски град Бихор.

Како нам је саопштио предсједник месне заједнице Бобан Вељић,ради се о још увек недовољно истраженом локалитету које представља прави археолошки драгуљ и који може да постане изузетно привлачна туристичка дестинација.

Мештани Полице затражили су од надлежних институција да предузму одговарајуће мере у циљу детаљног истраживања брда Градина на ком се налазе остаци старог утврђења познатог као Бихор-град. Подсетили су да се ради о локалитету које се, припадајући Полици, налази на око десетак километара северно од Берана у међуречју Лима и његове притоке Љешнице. Напоменули се да се до стеновитог брда Градина, испод којег се простире село Подграђе, долази само пешачком стазом без икаквих обележја и путоказа који би уклазивали да се на око хиљаду метара надморске висине налази некадашња врло интересантна насеобина.

- Да подручје беранске општине обилује атрактивним и занимљивим местима указује у брдо Градина на ком се налазе остаци старог утврђења званог Бихор-град. На ово место указују бројни записи који сведоче да је у питању насеобина која је имала значајну историјску улогу. -истиче Вељић.

Међутим треба истаћи да постоји неколико легенди везаних за Бихор град.

Повремено у граду јављају се и странци, тако да је занимљиво истаћи да један турски извор из 1566. помиње у Бихору и групу цигана (Čengâne tayfasĭ) за које се каже да су обављали ковачку делатност. О значају града Бихора довољно је навести то да је убележен на једној османској карти из прве половине XVI века међу најважнијим градовима Балканског полуострва.

Драгоцјену допуну писаним изворима представљају материјални остаци утврђења. Град је био потпуно неприступачан, осим са једне стране од Подграђа и предела Полице. Али и са ове стране морало се пети попречним стазама да би се човјек попео до тјемена узвишења на коме је град. Тврђава је подигнута на заравњеном кречњачком рту правца пружања североисток – југозапад.

Дужина града у овом правцу је 80 метара, док се његова ширина, прилагођена рељефу, крећеод 10 до 50 метара. Најпространији дио се пружа према северу (40 до 50 метара). На југозападној страни налази се ужи дио који се завршава у облику клина. Цио заравњени простор био је опасан зидом.Градски бедем је зидан од кречњачког камена.Највећи зид био је на најприступачнијој страни према Подграђу. Сеновити дио врха брда вероватно није био обухваћен континуалним зидовима, јер је сам по себи већ потпуно неприступачан одоздо. На северозападном зиду уочава се касније ојачавање постојећег зида, што нам указује да су вршене одре ђене преправке на овој тврђави.На југозападу налазе се остаци темеља четвороугаоне куле. У централном делу града налази се цистерна за прикупљање кишнице око које су видљиви трагови просторија.Снадбевање воде представљало је посебан проблем за град, што је био и случај са осталим градовима који су били на тешко приступачним и стрмим чукама. У народу се сматра да је до овог бунара (цистерне) спроведена вода из планине Бјеласице, каналом испод Лима. На јужној страин испод Градине је мало село Подграђе. Из њега за град преко страна воде две путање којима се могу кретати пешаци и натоварени коњи.

Док је било живота у граду, очигледно је да су оне биле шире.Може се само претпоставити да је неких грађевина за смештај посаде могло да буде у горњем, нешто мало вишем и ширем диелу града поред зидова око цистерне.Потребно спровести систематска археолошка истраживања, на тај начин могли би у целости издвојити све фазе обнове и изградње града. Због овако згодног положаја, Бихор је био средиште, не само уже околине, већ и кључна тачка ближих и даљих области.Остаци утврђења престављају драгоцјена сведочанства о времену прошлом.-пише о Бихор-градуМаријана Премовић.

-Међутим, ово место је практично сакривено од очију јавности, јер су бедеми старог града обрасли шибљем, без икаквог обележја које би указивало да се ту некада налазио прави историјеки бисер. Зато инсистирамо да надлежне институције коначно определе средства како би се овај локалитет у потпуности истражио, а љепота и културна вредност приближила јавности – нагласио је председник месне заједнице Полица Бобан Вељић.

Радници Полимског музеја су 2009. године спроводили одређена истраживања у делу остатака Бихор-града, али од тада се није предузимало ништа у циљу валоризације овог локалитета.

И мештани села Скакавац, изнад ког се налази Бихор-град, истичу да су спреми да самоиницијативно крену у рашчишћавање терена око древног утврђења.

- Ранијих година од надлежних смо тражили да се крене са истраживањима Градине како би се утврдила стварна истина о постанку Бихор-града и како би ово место постало стециште поклоника туризма и заљубљеника природе. Међутим, од тога није било ништа, тако да смо спремни да сами кренемо да ово бајковито место отргнемо из таме заборава – наводи Мики Тмушић.

Тајанствени бунар у средишту утврђења

Мештани подсјећају да је на Градини сачуван топоним Црквина што указује на дугу традицију тамошње насеобине и пре османског освајања. Напомињу да се на врху Градине налази заравњени плато чијим ободом је подигнут масивни бедем. Потврђују да се у средишту утврђења могу виђети остаци бунара за ког се везују тајанствене приче.

-Прича се да је због положаја града снадбијевање водом представљало проблем, те да је вода до овог бунара спроведена из планине Бјеласице, каналом испод Лима. Друга верзија је да је ријеч о бистијерни у којој се скупљала кишница, када је воду немогуће било донети из Подграђа. Но, о свему томе коначну реч треба да да струка-закључује председник месне заједнице Полица и одборник у СО Беране Бобан Вељић.